Просветни гласник

ОДЕНВ И ПРИКАЗИ

909

I. Читанка за III разред, У овој читанци има 8 песмида, моралног и патриотског садржаја, и 25 омањих поучних чланчића. И ако су све овде унесене песме по стиду и садржини подесне, ипак би требадо неке изоставити, па унети бар коју омању, подесну, народну иесму, јер ове песме ђаци боље разумеју и радије их читају. Код чланака и прича у овој читанци, при прештампавању треба учинити ове поправке: У чланку о манастиру Жичи, изоставити посдедњу реченицу: „а остали дио још чека поправку", јер је Жича одавно сва већ поправљена. У причи о краљу Владиславу треба казати да девојка на студенцу захвата воду, а не „вади"; јер вода се вади само из бунара, а на извору и реци се захвата. У чланку: „Дуван је отрован", каже се за пушаче који не увлаче дим (од дувана) у себе; ,Њих боли глава, није им слатко јело, а од дима им поцрне зуби, па не могу ноћу ни да спавају". Сигурно, у намери да се деца још из малена уплашо од пушења, очевидно овде се претерало, на штету истине. Ја се с тим не слажем и за то мислим да је требало рећи: Њих често боли глава. Не осећају сласт јела, као они који не пуше. Друге две реченице ружно су стилизоване, те изгледа као да су у каузалној вези, а оне такве не могу бити. Зато их треба јасно одвојити. Одмах за тим вели се: „многи су људи од њега (дуванског дима) и ослијепили". И ово је претерано речено. Код приче „У земљи је злато", на крају, треба деци објаснити шта значе оне очове речи: „У нашем винограду лежи благо закопано — само копајте, и наћи ћете га". Ако не објаснити, онда бар само ставити питање за то, на крају приче. У причи: „Где је лекар беспослен", пише: „Био неки цар и савесно се старао о сваком напретку евојих поданика", а боље је рећи: Био неки цар који се много старао... итд., јер је деци нејасна реч: савесно, а тешко ју је и објаснити. Причу: „Странац и Црногорац" мислим да би требало целу изоставити, јер је невероватна. — Какав је то војни етнограФ који се уплашио од једног шаљивог или глупог питања црногорског?! Сем тога, овде се Црногорци ружно и неверно представљају. У причи: „Отровна риба" прича се како је неки човек нашао у бари велику мртву рибу и донео је кући. Кад ју је, са сумњом да ли није отровна, почео сећи за ручак, шчепа му мачка један комад, па под кров. Њега то ослободи сумње да ли је риба здрава, и почне је