Просветни гласник

рављеном оцу Станојлу Бацетићу". Ади се решио да не издаје годишњицу. И одиста и поред свег наваљивања укућана и грдње и подсмевке суееда, одржао је реч. Тога дана је изашао с попом на гроб, те овај прелије гроб и учини помен. Код куће је заклао брава, те поред брашна и сира разделио сиромашним кућама и по парче меса. У вече кад је заспао, сањао је опет оца, али садје био расиоложен, весео, у .шцу румен. „Хвала ти, сине, сад нисам више ни жедан ни гладан"... „Ако желиш, сине, да мени буде за душу, онда овако ради, као што си ночео: чинп добра дела". Такве су ириче: „Како је постала ракија"; „Дедин грм"; „Зашто газда-Марко не да кћери у Радића кућу"; „И најмања парница велика је затрнца", „Баба-Стамена"; „Ознојила се погача". Сем прича, у овим се Новинама налазе кратке поуке из три поменуте гране, а уз то и одабраних народних песама и слика из даље и ближе наше прошлости. Као што сеиз наведених иримера види и садржина „Народних Новина" је како се само пожелети може. Г. Дачић не само да познаје обичаје и навике народне већ иознаје и душу његову. Он не критикује, јер зна да се критика рђаво прима; него упоређује, узносећи оно што је боље; он пе натура читаоцима гвоје мишљење, него им отвара очи; он васпитава и подиже човека не ионижавајући га. Ми смо већ указивали на лепе улоге, које г. Дачић додељује чиновницима, свештеницима, и другим образованим људима. То је већ нашло одзива код нашег свештенства, јер у „Веснику Хришћанске Цркве" наилазимо на овакав став: „Г. Дачић као искрени пријатељ народни, зна од колике је важности за народ и његово просвећивање црква и свегатеник, па стога кад год се у којо.ј прнчи дотакне цркве, он увек говори са највећим пијететом, а о свештенику са највећим иоштовањем. Свештеника и учитеља кроз Народне приче свагда сусрећемо раме уз раме онако, као што доликује истинским пијонерима народног нросвећивања" (Свеска за октобар, ове године; реФерат ,Б. М. Богићевића). Ваља нам констатовати да су се и сви виђенији иолитички листови код нас и у тужној нам Босни врло иохвално изразили о овим Новинама. Ја их дакле топло ирепопучујем онима, за које се и издају, а Главни Просветни Савет молим, да иредложи Господину Министру да се „Народним Новинама" одреди стална годишња помоћ, као и да се ири Министарству проовете отвори нарочито одељење, које ће мислити о народном нросвећивању. Изјављујем да за овај реФерат не тражим хонорар. 28. новембра 1908. Београд. Оавету благодаран на поверен.у Д-р Свот. П. Стевановић. нроФ. I. б. гимназије. Према овоме реФерату Савет је одлучио: да се „Народне Новине", које уређује г. Живојин Дачић, секретар Универзитета, могу препоручити за школске књижнице народних школа и за поклањање ученицима народних школа о испитима. VIII У вези са актом НВр. 10422. од 3. августа ове године прочитано је писмо г. Министра просвете и црквених послова ПВр. 18943, од 2.