Просветни гласник

школски лвтопис

37

тније и деци најмилије школе, а наши приправни разреди су најсувопарније и најдосадније школе. Баш онда, кад овој деци треба говор и шкоду омилити и за то их придобити, тој деци се ништа занимљиво и мило не показује, него се само кљукају речима: ово се зове овако, то се зове тако. Један шк. надзорник из крајинског округа овако вели за нриправне разреде: „Нисам могао ни замислити какав хаос влада у овим разредима. Онај штампани нрограм министарства просвето не даје никаква упуства за рад у приправним разредима и учитељи раде како ко уме, свак на свој начин. Резултат таквог рада је: деца науче око 100 именица, десетину глагола и придева и нешто др. речи; све се махом употребљава у првом иадежу, заменица је готово само ја, и т. иод. Овако накљукана деца изражавају се тако, да ово није српски језик". Сви надзорници крајева где има приправних разреда констатују, да деца тамошња у опште воле песме и врло радо певају. Али, место да се та љубав и наклоност корисно употребе, па да се, као у дечјим забавиштима, чешће пева уз какве покрете, радње и игре, те да се говор научи неосетно, и пријатно, а лепо и правилно, место тога, радп се онако како је напред споменуто. Законом садашњим хтело се да дечја забавишта служе циљу који се пређе хтео постићи приправним разредима, и да приправни разреди остану само где нема и не може бити забавишта; али и онда приправни разреди да буду нешто слично забавиштима. Но, да би се ово остварило, требало је имати људе, који су дечја забавишта видели, проучили, иа онда нрема њима, за наше ирилике саставили план, програм, уиуства, материјал за забављање и рад, и онда на каквом курсу учитеље и учитељице спремили за овај носао. А ми таквих људи нисмо имали ни у Београду, камо ли у Крајини. И годинама се у принравннм разредима муче и ђаци и учитељи, верујући, да то тако мора бити тешко и досадно и не знајући, да се може на други начин постићи много више и лепше, а са много мање напора и досаде. Основне школе наше но закону треба да имају шест разреда; али су пети и шести разред необавезни и њих данас у Срби.ји нигде нема. До прошле године био је само један пети разред у Београду, па је и он ове године укинут. На нрактици се показало, да добровољно нико неће децу да уписује у пети и шести разред и ово остављање доброј вољи и увиђавности нечјој значило је колико и свођење основне школе само на 4 разреда. Ни у овој се школи, дакле, није извело оно, што се законом хтело, т. ј. да основна школа траје 6 година. А кад се узме, да је по закону од 1882. г. било више иетих и шестих разреда, по закону од 1898. г. било је грађанских и девојачких