Просветни гласник

ШКОЛСКИ ЛЕТОПИС

43-

обре; ади нрема целокупном броју шкода, број учионида добри х и довољно простраиих и сувише је недовољан. Много је мање учионица довољно нространих, светдих, и здравих; а много их је више ниских, мрачних и тескобних, а ђацима препуних. У таким се учионицама ваздух брзо истроши и поквари, те убиствено утиче на здравље ђака и учитеља. А кад се овоме дода нанред речено о храњењу и ноћивању ђака. онда излазп : да се у нашим народннм школама на многим местима нашем подмлатку храни ум, а гладује тело; докле се умна снага развија, телесна се убија, и ио цену највепег блага, које се зове здравље, куаује ее ово мало иросвеКивања. Такво школовање не сме се даље гледати равнодутно и пуштати нека иде како иде. Овако лоше стање шк. зграда не долази од сиромаштва; јер би онда сиромашнији наши крајеви имали лошије, а богатији боље школе. А тако у ствари није, него је готово обрнуто и наши најбогатији крајевн имају готово најгоре школе. Стиг и пожаревачко Поморавље немају ни половину школа добрих. (У Кушиљеву је једна учионица од преправљеног ходника 5 м. дужине, 4 м. ширине и 2'20 м. висине). Смедеревска -Тасеница је готово све школе градила преправљајући старе општинске суднице и све су лоше сем у Азањи, где је нодигнута нова лепа школа. У орашком срезу има и таквих школа за које шк. надзорник вели: да би у њих било грешно и стоку затварати. А Мачва. та наша богата Мачва, у ко.јој лети хукће сготина парних вршалица, кроз ко.ју јуре бујни коњи, лепа кола и чак многи Фијакери, у којој се на народу блиста богато чохано одело — у тој Мачви су школе већином бедне: на њима се виде извитоперена врата и нрозори, поразбијана окна, огуљена боја и т. д. Мачва се на изложбама и тркама поноси како коње гаји, а не види и не мисли о том где .јој се деца уче. Овоме треба додати и то, да Мачва има пре^Ј очима пример за углед, јер Шабац има врло лепе, нове, модерне школске зграде. Богатство је, дакле, ту, пример за углед је ту, па је ииак овако!... Као што се из овога види, ови богати наши крајеви ништа нису измакли од оних крајева, из којих људи иду у печалбу да би исхранили себе и нородицу своју. Кад се овоме дода, да Крајина има исто тако лоше школе као и Гружа и Шумадија, онда се не може рећи: да су школе горе где је народна свест мање развијена. Поврх свега, да би ова ружна слика била потпунија, треба додати и то: да Алексинац има учитељску школу, а зграде основних школа су му горе од сељачких кућа. П будући учитељи имају да виде таке ,мустре" и одатле да понесу одушевљење за просвећивање свога народа!... Већина школских зграда нису за школе грађене, него су тек лосле за школе преправљене. Махом су тако преправљане општинске суднице,