Просветни гласник

56

лети разиђу по печалби, а деца оду за стоко.\г. Зими оиет носде киша и снегова не долази се уредно због удаљености и рђавих нутова. А код оволике неуредности општински судови нису наплатили ни .једну казну родитеља. Похођење школа у овом срезу (брзопаланачком) управо ,је страшно. Школе воде по списковима све неке „мртве душе" и министар по броју ових отвара нова одељења, те нема довољно учитеља где их .је потребно. Овамо маса учитеља раде са 8, 10 и 15 ђака; а има места где су & и 4 наставника а укупан број ђака је толики, да један може примитн све разреде, док се у другим крајевима мора да заводи полудневна настава и да један учитељ ради са 100—120 ђака и са сва 4 разреда. У срезу звишком уписано је 1336 ђака, а на исниту је било 755. У 16 школа среза кључког ове је године свршило основну школу само 101 ђак. Осим ђака који неуредно долазе, има извесан број ђака, који никако не долазе у школу, а воде се по списковима као ђаци. По 2, 3, 4 и 5 година воде се по списковима ове „мртве душе", вели један надзорник. А код других налазимо оваке податке: Од 899 ђака у срезу има њих 125 који се само воде по списковима, а у школу никако не долазе (окр. врањски). Готово у свакој школи има по 4—5 ђака, који не долазе у школу никако. Има их који се тако воде по списковима кроз 5—6 година. У половини среза уписаио је 1220, а на исииту је било 883 ђака (срез расикски). Има ђака, који ни једног дана нису били у школи, те их учитељ и не познаје, а воде се као ђаци но 1, 2 и 3 године. Ђака, који су само но списковима ђаци, било је у 13 места трстеничког среза овако: 5, 8, 9, 9, 7, 11, 8, 6, 9, 9, 48 (Милутовац), 39 (Медвеђа) и у среском месту, Трстенику — 72!! У Св. Аранђелу од 52 уписана ђака I раз. на испиту је било само 15. У Нишевцима има 32 ђака који не долазе већ 4—5 година (срез сврљишки). У Мачви просечно на сваку школу долази по 5 ђака, који целе године нису долазили у школу. Пожаревац има велики број ђака који никако у школу не долазе. У III раз. Је била 7з таквих ђака. Код таког стања ствари не може се из статистике знати право бројно стање ђака народних школа наших. Јер међу уиисаним и међу онима на крају године затеченим велики је број који у ствари нису ђаци. Тачан број ђака био би само онда, када би се броју ђака који су били на испиту додали и они који случајно нису били на испиту, због болести или чега другог, а долазили су те године у школу. Овако стање свакако треба рашчистити. Треба знати тачно и право стање ђака, на према томе одељења и учитеље распоредити.