Просветни гласник

ШКОЛСВИ ЛЕТОГШС

59

И у неким окр. шк. одборима иде исто тако споро. Н. ир. смедеревском окр. шк. одбору молба за испис са лекарским уверењем иослата у октобру, ни до испита у јуну „није могла стићи" до решења. Иређашњи стални шк. надзор, поред свих својих недостатака, барем је сузбијао неуредности за издржавање и похођење школа. И код најслабијег сталног надзорника не би било стање наших школа овако, како је данас, кад су школе остављене на милост и немилост општинама и полициским властима. Из до сад наведених Факата види се да у огромној већини председници и писари општннски (а они су главне чињенице у општини) нису такви, да им се може поверити судба једне културне установе која се зове школа. У погледу старања за школу ово данас није општинска самоуправа него — оаштинска самовољи. А колико се полициске власги старају за школу види се по напред наведеним примерима на Умци, у Рачи и Трстенику. И, ма да има негде лепих изузетака, у већини случајева је старање за школу слабо и никако, што н наведени примери потврђују. Још треба у овом одељку истаћи две појаве, које су запазили шк. надзорници. Већина шк. надзорнпка веле, да пада у очи, како народ у опште нерадо даје женску децу у школу. А неколицина њих врло леио скрећу иажњу на то, да без школовања женске деце Србија неће имати свесне мајке, које у културном развитку народа имају удела скоро колико и очеви, а у васпитном много више од очева.. У Крајини се било почело принудним начином да унисује много женске деце, али су данас тамо школе скоро празно; а, разуме се, да су женска деца нрва од школе отпала. Друга појава, коју су неколицина шк. надзорника запазили и истакли, то је: да се опажа, где је учитељ био бољи и ревноснији радник, ту су и ђаци уредније у школу долазили. У једном истом месту н. пр. код једног учитеља од уписаних 43. на испиту је било 42 ђака; а у друга два одељења уписано је 143 а на испиту било само 78 ђака. Ово се даје разумети. Где је учитељ сиремнији и умешнији, а вреднији, ту је не само видљивија корист од његова рада, него он још деци омили школу, те се она опиру кад родитељи хоће да их код куће задрже, моле родитеље да их у школу пусте, па често и побегну од куће у школу; док у нротивном случају деца једва чекају да их родитељи од школе задрже, или и сама од школе изостану. Исто тако има случајева који потврђују да често и само издржавање школа доста зависи од учитеља. Јесте да има много таквих општина где учитељ ништа не може учинити ни лепим ни ружним начином; али нису баш ретки случајеви да је учитељ лепим начином више успео да му се одбор и оиштина старају за школу, него кад је