Просветни гласник

X 1> 0 ТТ И К А

у лето 1901. год. у источном и јужном делу Црне Горе. Њч путу КоторПодгорица нашао је рудисни кречњак, затим тријаски кречњак с Меда1об,оп, (хугорогеИа и др. Фосилима. На граници према Старој Србији констатовао је Тријас у Кокаришкој Гори и у Кучима, кретацејске Фосиле (Сарггпа, Ас1еопе11а, корале, 8р1гаегиШез итд.) у Затријепцу и морене код Греча. Наглашује, да су Комови по саставу слични с Мопке Ивапо. У области Андријевице и „Јимоне додине имају палеозојски шкриљци и кречњаци велико распрострањење, а осим њих налазе се и еруптивне стене. Код В.јетерника и Пелијева Бријега нашао је кретацејске Фосиле и титонске елинсактиније. У Приморју скупио је лепе елипсактиније у кланцу Социне и брахионоде и криноиде у црвеном и сивом Мушлкалку на Суторини. Између Бара и Уциња накупио је нумулите и орбитоиде, а пектени из Уциња доказују несумљиво, да литотамнијски кречњаци што су их још Тнце и Фукс проучавали не припадају Плиоцену, већ Миоцену. — У десетом сс раду описују глечерски грагови (морене) код Грече, на граници према Старо.ј Србији. затим у Костићу и код језера Гикавца и Букомирског. И северно од Колашина, код Вратла, на крају долине Нлашнице находе се такође глечерски трагови. — У једанаестом раду изнесен је преглед геолошког састава Дрне Горе, према коме су у њој развијене ове Формације: Квартар и Гецент (травертини, конгломерати и алувија, морене); Терцијар : Плиоцен (?) (доње речне творевине у равницама); Миоцен (ла.јтовачки кречњак код Уциња и Пиштуља); Олигоцен (?) (флиш у Приморју); Еоцен (нумулитски кречњаци и флиш ); Креда (хипуритски кречњаци [Турон, Сенон?], радиолитски кречњаци); Јура (елипсактинијски кречњак); Лијас (?) (кречњак); Гет (мегалодонски кречњаци и доломити игорњи кречњаци на Комовима); Тријас (гиропорелски кречњак, Мушлкалк, венгенски слојеви, верфенски шкриљци и греденски пешчари, Верукано итд.); Палеозојик (пермокарбонски шкриљци (?), палеозојски кречњаци, доњи палеозојски шкриљпи). Еруптивне стене се налазе поглавито у Тријасу, нарочито у верфенским слојевима. Оне су многобројне и припадају порФирима, дијабазима и диоритима. Боре су правца поглавито СЗ—ЈИ, а само изузетно С—Ј. — У дванаестом раду А. Маг1еШ износи мшпљење, на основи прикупљених Фосила код Бучијера (Витеп) и Вучетине (8са1а Уисе(;1па), да онај део песковитих и оиновитих творевина у долини Црмнице који лежи изнад зоне с СегаШеб 1ппо <1о8и8 одговара венгенском нивоу. Ово је мишљење доцније (К. Јаћгђ. 1 Мш. е!с., 1905, II. В.) К. Б1епег покушао да обори, износећи разлоге, да глине и лапори у долини Црмнице представљају творевине које леже на граници између аниског и ладинског ката, и да еквиваленте венгенских слојева треба тражити изнад њих. — У последњем раду писац износи опис и конституцију диоритног порФирита с кварцем из Колашина, који припада типу диорита из бсћаи-