Просветни гласник

X Р 0 Н И К А

87

„мрки" угаљ, па га с тога и Жујовић наводи под именом „дигнита' 1 . Међутим, кад се у току времена увидедо да су скоро сви ови слатководни угљенити терени много веће старости но што се у први мах узимадо, и да је сасвим вероватно да нам представљају слатководне еквивиленте другомедитеранске или најмање сарматске етаже, тако да кашто могу бити и старији од ерупдија трахитских стена; и кад се уз то ноуздано утврдило да јарандолски угаљ, при свем том што се јавља у неогенском терену, ипак но квалитету одговара правом каменом угљу — ондаје Радовановић дошао до закључка: да појава каменога угља у овоме терену мора стајати у вези с ерупцнјом поменутог трахита, тј. да је терен старији од трахитске ерупције, па да га .је потом, као што Гикић наводи, заиста трахит пробио и том му приликом, под утидајем каустичког метаморфизма, ирвобитно мрки угаљ претворио у камени. Познат је пример на Мајснеру код Касела, где су базалти пробили кроз олигоценске угљените слојеве, па сав угаљ на контакту претворили у камени, који је уз то на непосредном додиру с базалтом ,још и сасвим антрацитичан. На сличан начин претворене су тердијарне глине на многим местима у Чешкој и Хесенској нод утицајем базалта у сиву, жуту или црвену спечену масу, у тзв. базалтски или порцелански јаспис. Слична би, дакле, појава била и код Јарандола, с једином разликом што би овде били тако метаморФисани много млађи слојеви и у знатно већем проетранству. Разуме се дајеову иретпоставку ваљало вериФиковати накнадним проматрањеи на терену, што је остављено да се узгред изврши приликом какве екскурзије у студеничком крају. Како је наскоро после овога дошао у Србију немачки геолог проФ. Е. Егааа да као експерт неких немачких капиталиста разгледа извесна наша рудишта, а између осталих и јарандолски угљенити басен, па се за потребне инФормације о геолошким приликама дотичних терена обратио на Радовановића, то му је овај поред осталога изложио и своје мишљење о поменутом метаморФизму јорандолског угља, замоливши га да овој ствари посвети нарочиту пажњу и изврши потребна накнадна проматрања. Егаав се овога врло радо примио, и по повратку с пута известио је Радовановића да се појава контактног метаморфизма у угљенитим слојевима код Јарандола сасвим јасно може нроматрати: трахит је заиста у великој маси пробио кроз ове слојеве, и при том је мрки угаљ у знатном пространству око н>ега нретворен у камени угаљ, а песковити глинци и лапори сасвим су спечени. У коликом је пространству овај метаморфизам извршен, моћи ће се тачно одредити кад се заврше рударски истражни радови; при свем том већ ее и на основи онога што је досад урађено може тврдити, да је овде метаморфизам развијен у далеко већој мери, него на Мајенеру и на сличним местима у Хесен-