Просветни гласник

146

ПРОСВЕТБИ ГЛАСНИК

Ми бисмо иредложили да аитропологија значи иаука о човеку, појединду V свакоме погледу, док етиологија пак да значи наука о народима исто тако у свакоме погледу; појам пак етнограФИЈе нека би био идентичан с појмом Фолклора као науке дескриптивног значаја, која пружа само материјал оним двема вишега степена. Наш појам антропологиЈе у ужем смислу одговара значењу Физичке етнологије. Враћајући се опет историјограФији констатујемо да је она много изгубила што није уз дела и социални развој народа пратила и оно што је код њега примарно, првобитно и најсталније, а то је његов физички део. Дабогме да историјска наука није што и антронологија: свака од ових дисциплина има свој обележен делокруг; ну пошто ни једна наука нема шири обим од историјске то ова треба да води рачуна бар о резултатима оних наука које ју тангирају. С тога је разумљиво што неки модерни научници сматрају етнологију и етнограФију за део историје или везују антропологију са преисторијском археологијом. Историја једнога народа без његовог антрополошког обележја јесте као тело без костију , као анатомија без остеологије. Човек, народи и њихов живот јесу најкомалициранији организам, и дужност је историчара да не једноетрано, ве& с помоИу више научних дисциилина рестаурира ирогили живот народа. Од како су се природне науке од друге иоловине 19. века развиле до врло високог степена нису остале без утицаја ни на друге научне дисциплине. Уплив Дарвинове теорије био је и тај да су и ове друге потражиле ослонца и освежења у физиолошким законима. Овим препородом као да се је само проширио значај старо арапске нословице „Жудар је само онај који добро иознаје ирироду ". Историјска наука стиче нове погледе проширивши се антропологијом, геограФСка пак антроногеографијом. Сама антропологија би требала да буде прва међу наукама, као што је и човек круна природиних творевина. Образована публика обично мисли да је задатак антропологије да из телесног састава људи, особито из црта лица погоди човекова душевна својства. Кад би се то могло, наука би достигла кулминацију. Ну ваља зато приправљати се и постепено истраживати Физичке разлике људи; до сада нисмо још начисто ни са спољашним морфолошким разликама и далеко је наука још од тога, да на основу морфолошких и физијолошких особина суди о унутрашњем човековом животу, о психи. Још у старо доба бавили су се физијогномиком грчки филозофи ИИТАТОРА, СОКГАТ, Ш1АТОН, особито АРИСТОТЕЛ. Крајем XVIII. и почетком XIX. века били су преставници Френологије 1 јАУАТЕК и чувени ГКАХ2 Ј08ЕЕ 6 А 1 ј 1 ј (1758—-1828): „ 1п1гос1ис110и аи соигз с1е р1ау8ш1о§;е <1и сегтеаи". 1808.; „8иг 1ез 1'опсПоп8 (1и сегуеаи е! биг се11е8 <1е сћасипе с1е зез рагИез". 1823.; „Без сНзровШопз тпеез <1е 1'ате е! Де 1' езрпС. 1812.