Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

155

Апарат ИЈ8СНАМ-А са скалом кожних бо.ја показао се при употреби у минхенском антрополошком институту као неирактичан, о чему се уверио и сам писад ових редака. Боја косе: а.) црвена. б.) пдава (најсветлији тон, који нагиње на жуто). в.) отворено смеђа (затворено плава). г.) смеђа у свима ступњима. д.) црна (подједнако црна при свакој светлости). Комбинацију боје очију, косе и коже или само очију и косе зовемо типовима комплексије. а.) светли тип: светла коса у вези са светлим очима. б.) тамни тип: тамва коса и тамне очи. в.) мегаовито светли тип: светла коса, тамне очи. г.) мешовито тамни тип: тамна коса, светле очи. д.) мешовито отворени-смеђи тип: отворено смеђа коса са очима сваке друге боје осим сиво-смеђе. ђ.) мешовито сиво-смеђи тип: зеленкасте очи са свима бојама косе. Прве две групе представљају чисте тииове, а друге су мешовити типови; пету, шесту и седму групу могли бисмо назвати: иотиуно мешовити тииови. 3. Глава је главно карактеристично обележје човеково. По облику гдаве и њеним пропорцијама разликује се човек у првом реду од својих најближих рођака (антропоида) из зоолошког света; тако и људи од људи и расе од раса. Прецизне мере и облике линија лакгае је утврдити на мртвом (лубање), но на живом материјалу; зато се овде и не говори о „кеФалологији", већ о „крапиологији". Има више краниометријских метода; европски научници нису сг још за једпу сложили. Највише присталица има такозвани „Франк Фуртски споразум" од 1883. године. За карактерисгику Форме лубањине боље је ако узме више мера на лубањи, али сувише много не сме се узети, јер превелика компликованост само отежава посао. Аиге1 ТОКОК је узео око 5000 мера. што је пак због големог губптка времена непрактично. Мислимо, да је кеФални индекс најглавнији и најпрактичнији 1 принцин за морФолошко опредељивање лубања, и ако је у последње

1 Овде се котпуно сдажемо са философом идентитета Е. МАСН-ом, којн је дао деФпницију: »Наука је еконолски уређено искуство*. Тежишхе Формуле дежн у појму »економски«. Па шта значи то »економски* ? Ако се у најкраћем времену, са најмаље помоћних средстава достигао највећи успех, онда се радидо економски. ДеФиниција је једнострана, тамна и узима у обзир само методску страну науке. Да ди је модерно замењивати методу са материјом ? Више пута изгдеда да је тако.