Просветни гласник

286

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Преводллац је, у интеребу ваљаности књиге, требао ионеке ствари да преради према нашим лриликама, као што је прерадио последњи чланак и због чега .је, вероватно, изоставио чланак „Јелка", стр. 93 у оригиналу. Алн у овоме он није био доследан и то ће моћи да учини да ученици посумвају овде онде у садржину књиге. Ученици ће по овој књизи учити да се лан не мора метати у мочило да се кисели, већ га треба само прострети по виви (стр. 153), да се илатно не мора квасити у води кад се хоће да бели (стр. 164), да се бакрач у пољу веша на дрвепи троножац (стр. 131 и 134) а не као у нас што се ради то, да говедарица (а не станарица) музе краве и оставља млеко у подрум на лед, да се добије кајмак (стр. 30, 31). У нреводу смо нашли иовише језиковних погрешака, нејасности, па и противуречности (за ово последње вреди прочитати нарочито оно о Сахари на стр. 56 и 57), а све то често због буквалног превођења, на пр.: „Отац је узео Мишу у руке и ионео га на више до језера. Погледа Миша, а на језеру одозго вода и тече нреко пута. А људи узели мотике, те прекрчили води пут поред пута. Јурила је вода право у дубоки јендек. Окреће се у ковитлац, нени, бучи, шуми. За час се начини бела пона. Затим је иотекла по јендеку до најнижег језера" (стр. 95 и 96); „нлуг својим оштрим ножем дубоко залази у земљу и сече" (стр. 126); „заврућило се" (стр. 132); „зарију се до њушке и снавају" (стр. 26); „Наша се крава отелила. Има мушко теле" (стр. 29); „већ види, кроз ноћну иомрчнну, танкуЧигуру ждребета" (стр. 37); „онда га отац отера остраг" (стр. 41); „рано у јутру пастирка Марија отиде у живинарник" (стр. 47); „човек би се смрзао у хладној зими" (стр. 54); „Пшеница је лежала довољно. Време је да се оврши. Онда Игњат упреже коње у кола и дотера их на гувно, где је увек снопове стоваривао. Затим направи гувно" и т. д. (стр. 145); „јуре возови и за собом вуку вагоне" (стр. 150); „кухињске помије" (стр. 25); „шумски старац" (стр. 111); „коњске грабуље" (стр. 135) и т. д. Преводилац пише понеке особне именице малим словом (Зеленко, Белко и т. д.); употребљава туђе речи без потребе (сала, жакет, салвети, салветићи, налармао, амбар, берићет и т. д.); погрешно употребљава неке глаголске облике (тако стално пише узеде, узјаши, вршити, врата и т. д.). Али ми смо ове погреигке истакли у рукопису, те ће их преводилац лако наћи и поправитн, а он то ваља да. учини, па тек да штампа ову књигу, која ће се онда моћи поклањати ученицима о годишњем испиту и куповати за ученичке књижлице у основним школама. Ово је наше мишљење. 22. »ебруара 1909. г. С|>. Пашпћ. Веоград Љуб. М. Протић Према овом реФерату Савет је дао мишљење: да се превод руске књиге „Другарица" овакав какав је поднет Савету на нреглед не може преноручити за покдањање ученидима о годишњим испитима и за књижнице основних школа. Г.г. Сретену Пашићу и Љубомиру Протићу, у име хонорара за реФеровање о овом рукопису, одређено је по (15) петнаест динара. XIII Саслушан је усмени реФерат г.г. Саве Антоновића, директора I београдске гимназије, и Сретена Пашића, управитеља Више Женске Школе у Беоргаду, о књизи „Српске Жртве" од Н. Козаревића.