Просветни гласник

ГАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

295

којим се извештава Савет, да је г. Зарија Р. Поповић, писац уџбеника Науке Хришћанске за III и IV разред основне школе, у свему поступио по одлуци Гдавнога Просветног Савета, донетој на 969 саетанку од 12. новембра прошле године. Савет .је ово саопштење примио знању с тим да се о овоме извести и г. Министар просвете и дрквених послова ради знања и даљега рада. XII Саслушан јо реФерат г. Мидутнна Драгутиновића, про®есора реалке, по молби г-ђе Марије М. Цветићке да се књига „Кара-Ђорђе" трагедија, у пет чпнова, од Милоша Цветића, може препоручити за књижниде средњих, стручних и народних школа, као и за поклањање ученицима о годишњим испитима. Тај рсФерат гласи: Г«лавном Просветном Савету Прегледао сам трагедију Мидоша Цветнћа „Кара- г ЈЈорђе" и мислим да ово дело треба набавити за књижнице средњих и народних школа и доклањати ученпдима средњих школа о испитима. Драма се одликује значајним предметом, првим устанком, који до сада није обрађиван у нашој драмској књижевности. Али одмах треба рећи, да обрада и ове драме има познате недостатке Цветићева рада. Дело није рађено као ирава трагедија него више као иеториска драма, те је Карађорђе као главна личност приказан исихичко неиотпуно. Декламаторски стил иишчев иренет је и на главну личпост п на све споредне, па и на сам народ. Романтинчно приказивање љубави Хајдук-Вељка и Стане чудно одскаче од реалистичких призора, којима ова драма обилује. Театралности је нонегде жртвована историска истина, док понеки драмски призор није изведен довољно живо. Свп ови недостади јако се губе пред добрим особинама овога песннчког дела. Од тих особина треба нарочито истаћи живо, верно и вешто ириказивање многих и разноликих јунака из првог устанка. Још је значајније, што је писац у главном срећно савладао највећу тешкоћу овога пространога предмета: вешто и сажето прпказао је епоху и дело великога Карађорђа. Велика умешност Милоша Цветића у сценичком и драмском приказивању предмета, позната као јака особина његовог књижевног рада и стварања, ноказала се у овом последњем делу његову исто тако сјајно као и у свима осталим. И друга дела Милоша Цветића набављана су за школске књижнице и поклањаиа ученнцпма, на мислим, да и ово дело као дело средње вредности међу делима овога доста значајнога пнсца заслужује ово одликовање. Како је ово дело пзишло у издању задужбине Илије Милосављевића Коларца, па су на крају штампани и прикази, то мислим, да ће сваки ученик после прочитана дела разгледати и трезвену анализу умнога Матавуља. А то је врло корисно за развијање и утврђивање књижевнога укуса код добрих ученика. Молим да ми се за овај приказ не одређује хонорар. Захвалан на поверењу 10. марта 1909. год. Милутин К. Драгутиновић Београд проФесор реалке