Просветни гласник

наука и настава

377

Али овај опет није марно за богатсво, „пи за сребро, ии за злато, већ за оно што је срцу драго", како песма каже, па је с тога и морао доћи у сукоб са својим родитељем. Но сад је ствар свршена. Отац и син се мире, старац грли своје унучиће, а Снаха (Луцнлда) уводи га у колибу да мадо „отдахне и да се опорави". Ова идидска игра Геснерова, можда је у своје време нешто и вредеда, али данас, у доба реадизма, у доба када нам се износе и таке стварне слике где „дупежи и прости разбојници пресрећу бабе на друмовима и отимају им новац од продате пидежн", и где толики Фра.нцуски и немачки писци иду тако рећи до одвратности са сво.јим натурадизмом и сензуадизмом, — Геснерови бојажљиви Симони и добри блажени Ерасти, изгледају и сувише наивни, припрости и једнолики, те могу заморити скоро свакога читаоца. Таки је Геснер. Он има пуно безазлених гаада и места где се површност врдо очито истпче; а мадо онога што би у својој врсти бидо тачно запажено и обедежено. Стога се с правом на њега може применити она духовита Француска реч: Д ез! §гапс1 сћапа зоп депге, шаЈ8 зоп §епге ез1 јпбштеп! реШ. Сем Геснера, као што је воћ речено у овоме се Забавнику помиње и I. Сг. ИегЛег (1744—1803), чувени немачки критичар, историчар, песник, филозоф итд . Штета само што уредник од овога писца није преводио оно што му је најбоље н што му је управо и разнело славе по свету. Он је био најјачи у критици 1 и Философско -историским списима, 2 па је одатде и требадо почети. Као наследник Лесинтове критике и његових погдеда на књижевност, Хердер је у своје време одушевљавао читаве редове омладине, и оиајелистом ношла за њим. Он је био пресгавник и поборник оних распламтедих духова који су одобравали Кдопштокову школу, а Виланду („с1ет бИЛепуегЛегћег") певали регеа1 и спаљивади списе. Плодни овај немачки писац, био је по својој разноврсности врло подесан за српске нреводиоце, нарочито за оне који су били уредници забавника и књижевних листова. Али и поред тога он се мање преводио, него нпр. Геснер, који ни.је ни четвртину толико написао колико Хердер. Додуше, у Летоиису Матице Сриске и другим ■старијим листовима. (Сриски Народни Лист, Подунавка, ПештанскоБудимски Скоротеча, итд.), често се сусрећемо са његовил мањим чланчићима, но све то није ништа. Омашка је учињена и она се никако није више ни поправљада.

1 Б\а§теп4е гиг (Јеи^асћеп 1л4ега1иг, 1767, КгШзсће \Уа1с1ег, 1768, В1аМег уоп с1еи18сћег Аг( ипс1 Кип84, 1773, А11ез1е ЦгкипДе (1ез Меп8сћеп§езсћ1есћ1е5, 1774. 2 1с1ееп гиг О-езсМсИе (1ег МепзсћћеИ, 1784—1891.