Просветни гласник

402

ПРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

име. Даље, Персијанци, промењујући по свом начину з у ћ, назвали су МпЛи ведику реку индиску (индиски втЛћик) и околну земљу и народ. Јонци, не могући изговорити %, одбацили су га, па тако су изговарали после и други Грци а затим н Л.атини, па према том и мн данас кажемо Инд, Индијанци, Индија. јонсее језив Ну јонски није био за друге пресудан само у поједиу прози. ним обдццима речи. Као језик јавнога живота он се ширио на југ од старојонских градова и одомаћио се у првобитно дорском Халикарпасу и првобитно варварској Карији. Јонци су даље дади прве угдеде приповедачке и научне нрозе. Отуда .је дошдо, да је у 5. веку напуштао своје домаће наречје и служио се јонским онај који је прозом писао, ма био из еолскога Десба иди дорске Сиракусе. Ми се не бисмо чудиди, да је јонски у овој периоди јачега додира и све већег збдижавања код Једина деФинитивно постао општи књижевни језик. Ну десидо се другачије: њему сродан и јонским утицајем израђен атички језик дошао је на његово место. Па ипак му је он још у 4. веку правио озбиљну конкуренцију у неким књижевним обдастима, на пример код декара. А чак до у позно царско доба огдедади су се у јонској прози неки извештачени писци. књижевна III. Јединистички заједнички језик. 0 томе надмоћност атичкога. како Је атички постао заједничким грчким Језиком, нису нам стари оставиди никаквих изречних извештаја. Чини се, да је ово распрострањене извршено двама путовима. Најпре књижевним, захваљујући предводничком подожају, који је Атина заузимада у духовном животу Грчке. Представници модернога духовног покрета, који су се у Перикдово време скупљади у Атини, писади су додуше једним дедом јонски, ади поједини између њих и атички. Од краја 5. века Атина је, према речи Хипије из Едиде, бида ргу1апелоп гсз зорМаз, огњиште мудрости, духовно средиште у Јелади; она је за фидософију и говорничку вештину била са свих страна тражено место за наставу а у исти мах мах и место, где су постала најсавршенија прозна деда. Газуме се готово по себи, да су учитељи за ученике а кдасична деда за оне који су се на њих угдедади биди од пресуднога значаја и у спољашњем, језичком обдику, да су ученици Исократа и Пдатона писали атички а врдо често баш и говориди, ако су и одрасли у крају са другим наречјем. пмитичка Поред тога не сме се превидети значај, који атичка амшкога. држава у 5. веку има и за историју језика. Насељавања једно за другим некадашњих савезних градова атичким кодонистима и непрестано изашиљање чиновника и посада у савезну област утицади су заједно са разгранатом атичком трговином, да се свуда на Егејским Мору чуо атички говор. Од тога није бидо дадеко, да и домаћи пођу