Просветни гласник

438

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Осталиш оценама цениће се задаци по мери недостатака за прву оцену. б) У реалкама. Оценом одличан оцениће се рад ученика, који је тачно решио сва четири задатка. Истом оценом оцениће се рад и тада, ако је приправник решио три задатка а четврти није израдио иотиуно. Ако приправник није решио ни један задатак и ако погрегпке показују незнање рачунских радња с општим бројевима у степеновању и кореновању, у решавању .једначина и т. д., задатак ће добити оцену слаб. Осталим оценама цениће се рад но мери недостатака за прву оцену. Сем напред наведенога писмени задатак из математике и у гимназијама и у реалкама мора бити чист, лепо написан, прегледан и јасан, — што ће се све узимати у обзир при оценивању. Препоручујем вам да ову моју наредбу саопштите онима којих се тиче и да се старате да се она у свему тачно извршује. ПБр. 7799 20 маја 1909 год. у Београду. Министар просвете и црквенпх посдова Љуб. СтојановиЂ с. р.

Директорима средњих школа, уиравитељима вшиих женских школа Директор једне средње школе обратио се Министарству за објашњење о томе, да ли је ученик, који приватно полаже испите из више разреда у исто време, дужан да, према чл. 52 закона о средњим шкодама, плаћа члановима испитног одбора у сваком разреду посебице по пет динара од испитивача или свега пет динара једном члапу испитног одбора, ма он био члан у више разре,аа. Главни Просветни Савет, коме сам овај предмет упутио на мишљење, донео је на своме 986 састанку од 27 овог мес. ову одлуку: „Чл. 38 и 86 (тач. 5) закона о средњим школама наређено је да разредна већа одлучују о превођењу ученика, о понављању разреда и о полагању разредних испита. Расписом ПБр. 12401 од 10 августа 1905 год. објашњено је, да ово вреди и за приватне испите, и наређено је, да се и код тих испита наведени чланови законски тачно примењују, т. ј., да оцене успеха на приватним испитима даје разредно веће. гласањем свих чланова већа. Према томе, ако приватни ученик и г :лаже испите из више разреда у исто време, он их мора полагатп редом пред целим разредним већем сваког разреда као испитним одбором, и тек пошто разредно веће једнога разреда донесе одлуку о њему у смислу прве алинеје чл. 39 закона о средњим школама, може се ученик пустити на испит из старијег разреда а опет пред целим разредним већем, које на исти начин доноси одлуку, и тако редом. Дакле, свако разредно веће сваког појединог разреда ради засебно и зато сви чланови његови морају имати и засебну награду, предвиђену чланом 52 закона о средњим школама.