Просветни гласник

30*

СЛУЖБЕНИ ДЕО

447

Румунији, Норвешкој, Данској, Хесенекој, итд., где истина постоје оделити заводи за карту, али у теснОј вези с универзитетима. Бидо на један или други начин, радови ове врсте врше се већ скоро у свима европским земљама. Код нас пак није у овоме погледу ништа систематеки рађено. Према скромним средствима која нам стоје на расположељу, наша детаљна геолошка проучавата још увек се ноглавито ограничавају на поједине локалности и поиздвајане терене, и тежиште њихово не налази се на теренима у детаљном картирању, него по кабинетима и на збиркама у детаљним стратиграФским и петрограФским студијама. Отуда између места која су нам врл.о добро геодошки позната има и таквих која сасвим недовољно познајемо, услед чега додази да се и наша геодошка карта непрестано надази у Фази прегледне карте. Међутим, ако игде на другом месту, код нас је систематски рад на детаљној геодошкој карти заиста прека потреба. Многобројна и разноврсна научна питања у нас одавно већ чекају на то, и не могу се успешно расправити, а нека чак ни предузети, докде год у потребној мери не одмакне детаљно геодошко картирање наше земље. Рударство наше, мадајеу посдедње време местимиде показадо врло депе резудтате, опет релативно врдо споро напредује, и не може никако да добије онај земаљски значај који треба и који може да има, заштаје, поред осталога, узрок и то што нема поуздане научне основе у детаљној геолоштој карти, и у свима оним проматрањима и подацима који уз то иду. За ово наш је најбољи пример оно заиста интензивно развиће румунског рударства чим му је на основи детаљних геолошких проучавања створена по-' уздана научна основа. Исто ово вреди и за све оне многобројне и разноврсне техничке теренске студије и радове, пред којима у нашој земљи тек стојимо, и који би се заиста много успешније, брже и без тешкоћа на које се до сад наидазидо вршиди, да претходно имају основу у тачном геодошком познавању земље. На посдетку у једној еминентно земљорадничкој земљи као што је наша, једва да је потребно нарочито нагдашавати онај неоспорно ведики значај детаљних агрогеодошких картирања, која потом, у вези с педодошким и хемијским проучавањима, чине основу рационалној земљорадњи, као што се то већ у велико ради у свима јаче пољопривредним земљама, на пр. у јужној Русији, Маџарској, Румунији, итд. Разуме се да све ово није остало у нас непроцењено, него да се већ одавно јасно увидело. Потписани је у току 90-тих година у некодико махова кретао ово питање: опширан је о њему писао у Просветном гласнику, за тим је гдедао нарочито да заинтересује министарство привреде, износећи преко Тежака значај агрогеолошких картирања за нашу земљорадњу, па Је чинио и усмене и писмене званичне представке министарствима просвете и привреде. Као први резудтат овога бидо је то што је од стране министарства привреде била одређена нарочита комисија, која је имада да изврши организацију цедога посла. Али како је ова комисија стада бида на гдедиште да за израду детаљне геолошке карте треба и у нас тежити да се добије засебно надлештво, а у почетку да се има бар какав нарочити одсек у неком одељењу министарства привреде, сагласивши се притом да тај одсек по примеру у Пруској, Француској, итд., буде у рударском одељењу, за шта је пак пре свега потребан био и специјалан закон,