Просветни гласник

464

ПРОСВЕТНИ глдспик

пошто молитељица није поднела никаквих доказа о своме владању и заннмању после отпуста, то на основу чл. 53 зак. о нар. школама мишљења ечо да. Главни Просветни Савет не може чинити никакав предлог госиоднну Министру за ловратак г-ђице Мајурчеве у учитељску службу.

Преиа овом реФерату Савет је дао мишљење: да се, на оснопу чл. 53 закона о народним школама, не може чинити нредлог г. Министру за повратак г-ђице Мајурчеве у учитељску службу, јер молнтељица није ноднела никаквих доказа о своме владању и занимању после отпуста.

Саслушан је реФерат г.г. д ра Чедомиља Мптровића, ванредног проФесора Универзитета, Светислава Максимовића, проФесора I београдске гимназије, и Михаила Станојевића, учитеља, по молбн г-ђе СоФИЈе Ивановићке (Јанковићеве), бив. учнтељице, која је молила да. се врати у учитељску елужбу. Тај реФерат гласи:

Прегледали смо акта по кривици г-ђе СоФије Ивановићке—Јанковићеве, бивгае учитељице, која је молила да се врати поново у учитељску службу, па смо нашли : да је молитељка поднела уверење потребно према члану 58 закона о народним школама о владању од суда и одбора општине прњаворске, издато 20 Фебруара т. г. Бр. 420, које гласи: „да је г-ђа СоФија Јанковићева провела у овој олштини као учитељица првог разреда основне школе 1 годину дана и 4 месеца и за све време била је примерног владања као и сада и увек је одговарала своме позиву у коме се налазила". Осем овог уверења молитељица поднела је и молбу госнодину Министру просвете потписату са 250 грађана села Прњавора, на којој нема датума нити су по закону о таксама утиснуте иотребне марке, а уз то је и: један део потписа на засебном листу. Потписи ови нису прописно оверени те се на основу чл. 9 зак. о таксама ова молба грађана у корист г-ђе Јанковић—Ивановићеве не можи нп узимати у оцену. Имајући у виду: да је г-ђа СоФија Ивановићка—Јааковићева отиуштена. из службе одлуком господина Министра просвете и црквених послова 29 децембра 1908 године ПБр. 20211, дакле да још није од тога доба протекла ни пуна годана дана то смо мишљења: да је у току исте школске године кад је и казна изречена не би требало вратити у учитељску службу и ако би се, према иоднетом уверењу о њеном владању после отцуштања,. могло закључити, да заелужује повратак у ранију службу, тим пре што се уверењем суда ошптине прњаворске од 3 марта 1908 год. Бр. 610 као јавном исправом једновремено кад је њен брачни спор разведен на њену штету тврди „да је г-ђа СоФија учитељица овд. од како живи у овој општини владања доброг, а тако исто и понашања како у кући и друштву доброг." С тога налазимо да би по истеку године дана после изречене осуде г-ђа Јанковнћева, ако за све то време буде такође владања и занимпња до-

27. априла 1909. год. у Београду.

Чед. Митровић Свет. М. Максимовић Мих. М. Станојевић

Г\давном Просветном Савету