Просветни гласник

478

ЛРОСВЕТНИ ГДАСНИК

товали, зли у модерним италијанским дијадектима не може се њима ништа прииисати осем једино овде онде наклоност ка неким гласовним спојевима. Нозајмице победилац је сам барем појединим речима оскискоиз њжх. умбрискога речника обезбедио трајање у свом језику. Као што су пршшке у прастаро време изазваде распадање у дијадекте, тако је са све јачим саобраћајем дошла утолико већа лакоћа у позајмљивању од њих. За Римљанина је то било нарочито л.ако онде где је у одећи туђих наречја излазила преда њ култура, која је била надмоћнија или је бар у појединостима импоновала. Тако му је неки број израза из области гајења стоке дошао од једнога од других италиских племена, која су у том бил.а нарочито јака: како доз „говече" тако и зсгоја „свиња" (латински би било, као што смо видели напред, зсгођа) по свом гласовном облику нелатински су, напротив оскиски и умбриски. Други}ези,у 111 Други језиди на Апенинском Подуострву у Итадији. јј ЉИХО в односпрема латинском. Не само своју браћу морао је латински победити,да би обладао самом Италијом. За старим, из преисторискога времена, досељењем Итадада ишла су у додиије доба друга, од чести већ у светлосги историје, која су Итадију начинила угледном картом индоевроиских али и других језика, док није латински све уједначио. И из ове борбе носи победидад трајно на себи неке трагове у облику позајмица од подлеглих језика. Најмање су на њ утицали досељеници северо-источнога и југо-источнога кута Итавенетсви и ди Ј е ' Венети и Месаии, за које је бар вероватно да припадају лесапем, индоевропском племену Илира. Напротив, многобројна гр»ки. насељења Грка у Јужној Италији и Сицилији нису зацело била једини извор, који је грчке речи изливао у латински, али свакојако један од најстаријих и један који је без прекидања истицао. А по нешто је у латински језик прешло и изјезичкога благаКелта, Кедтски. који су око 500. год. пре Хр. продрли преко Алпа и стално остали настањени у долини Пада. Ну поред ова три индоевропска племена и један сасвим туђински језик није без утидаја био на језик Римљана. Између италискоги келтског Етруски. досељења долази досељење Етруска. Одакле је овај народ дошао, могли бисмо казати, кад бисмо могли његов језик довести у сроднички однос ма са којим иначе познатим језиком. Ну мада су нам познате тисуће етруских натписа, па имамо чак и једну етруску књигу, ипак није то хтело поћи за руком; а што о етурском знамо, довољно је само баш толико, да с поузданошћу можемо рећи: Индоевропљани нису Етрусци били. Па ииак су и овде радили у том смислу да се етруски језик умеша у латински: култура, која је цветала пре римске, и политички утицај, који се око 500. г. нре Хр. простирао од