Просветни гласник

602

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Девбјка-га боса нрегазила, И-за-руку братанче повела. Њу дознва најмлађе братанче: Оди сејо, обуј-ми цнпеле. Нећу бр§ле, пусте-ти остале. [Милутовад, 4 јуна 190/.] 4. Живео у-једнем селу један свештеник, а-близу љега један циганнн. Нестане циганину брашна, а-он-дбђе кот-поиа, па-га-замолн: дај-ми, госпбдин поно, мбло бр§,шна, бће-да-ми полипчу деца бд-глади. А-пбп-му каже: де-да-се прекрстиш. Па-н-умем, го пбдин попо. А-нбпа-му показа како-се крсти. Ондак-му он каже: дедер-са' ти. А-он одговбри: н-умем. Ондак-му пби каза: идп да-научиш кот-куће, па-кад-научиш, да-дбђеш да-ти-дам бра,шна. Отиде циганин кот-куће, па-бнда пбче-се крстит : вб-имја бца и-светога духа, амин. Па-бпет каза исто тб,ко. Кад-научи, он-збве свбга сина: ајде сине да-идемо код-госпбдин попе, да-узнемо брашна, и-понеше торбу за-брашно. Кад-су-били близу кот-куће погшве, он-каза свбме спну: стбј-ти ту- сине, а-ја-ћу да-&дем кот-нопе. Отиде циганин и-каже: научио-сам господин пбпо. Деде, повика пбп. А-циганин отпбче: вб-имја бца и-свј&таго духа, амин. Онда-га ибп упита: а-де-ти-је син? Па-еве-га иза-куће, рече циганин. Онда-му-се пбп н§смеа и-рече: нема-ти брашна кад-ниси научио. А-циганин отидне ж§,лосан кот-куће. [Милутовад, 4 јуна 1907.] 5. Градили Срби воденицу, а-дбшао ђаво те-гледао. Пратио Ббг челу да-види шт9,-ће да-рекне проклети за-н>у. А-бна дођи па-ст§,ни проклетем на-главу. А-бн к§,же: све дббро начинили, само једно нису умели. А-она други каже: к§,ко ? Ето како; да-су-овде провал&ли овб дрво сврдлем, да-обесе дрво на-овб да-закуче, па-би-овб дрво тресло жито, кбрице, а-жито само пбсле шпло, а-он да-седи. Како-то бн причао а-бна слушала, а-бна дзукни док-је-одлетеда. А-бн-се сетио да-је-она-слушала, па-ће-да-прокаже што-је-бн казао. А-она-дзукни на-на-више да-каже код-Ббга шт§,-је и-к§,ко-је. Он§-се сети, па-пбђе да-је-уд§ри бичем да-је-убие, и-ударио-је и-преко иоловине прекинуо-је, само на-длаку остала-.је. Пбсле бна казала код-Ббга: кут-ћу јб, к9,ко-ћуја да-живим грдна мимо мбе браћа кад-сам-овака. Неббј-се, ја-ћу да-наредим да-су-све ки-ти:, да-се-не-укорав&у на-тебе. И-такб-је стршељ остао и-осица. [Сугубина, 4 јуна 1907.] 6. Дигла-се једна лисица. Затворио један чбвек јариће и-телаце у воденицу, а-лисица прев§рила вука: §,јде да-идемо, затворио један чбвек телаце и-ја-