Просветни гласник

1040 *

ИРООВЕТНИ ГЛАСНИК

10. Народне школе. У уводу одељка о народним школама вели се да је било грађанских и девојачких школа а и продужних. Сад више нема ниједне грађанске ни девојачке школе, а и продужне по готову су само на хартијиГрађанске и девојачке школе иромашиле су свој циљ и оне су, на жалост, укинуте, о продужним мало би се имало доброга рећи, особито за оне који их добро познају. Писац статистике зато и прелази преко њих, а ми се нећемо задржавати ни на грађанским и девојачким школама, као ни на једном дечјем забавишту, које је било у Београду а врло лепо уређено. Скрећемо пажњу на основне школе, које су прве и најважније школе за народно нросвећивање. 1903. г. било је основних школа 1.178 (1.015 мушких и 163 женских) а 1904. г. 1Л32 (1061 мушка и 171 женска школа са пресечно 3.9 разреда у обема годинама. Једна основна школа 1904. год, долазила је на 39.2 квадратних километара и једна на 2.023 становника (по градовима на 2077 а ио селима на 2.015 становника). За десет година број школа дорастао је са 303 , а то је годишњи прираштај у проценту ЗЛ6. Наставника је било 1903. год. 2.136 (учитеља 1.275 а учитељица 861), 1904. г. 2.214 (1.359 учитеља са 855 учитељица). Просечшо наједнушколу долазило је 1.8 наставника за обе године. Већина наставника радила је с два разреда (1904. г. са једним разредом 30.44 од сто, са два 35.91 а са влше 33.65). По оц^нама усиеха који су постигли у раду било је највише врло добрих и одличних у 1903. г. а повољних и одличних 1904. г. Просеша оцена уснеха била је урве године 4.35 а друге 4.29. Успех какав се само може цожелети, па ипак и учитељи сами жале се на слабији утицај школин, који се види код деце кад сврше школу.! Каква штета што продужне школе, и овакве какве су, „с године у годину опадају", како то вели г. писац (стр. 39)! У свима основним школама учило се до краја године прве 99.980 (78.420 ученика и 21,560 ученица) а друге 107.470 (85.365 ученика и 22.105 ченица) ђака. На једног наставника долазило је 46'6 прве и 48. 5 друге године у мушким школама, а у женским прве 49.4 а друге 48.8 ђака. За издржавање основних школа издато је 1903. г. 3,860.066.08 дин. а 1904. г. 3,902.456.00 динара, те је школовање једног ђака стало прве године 3 8.61 дин а друге 36.31 дина.ра. Од свега трошка за ове школе просечно на једног становника долазило је прве године 1.55 аинара а друге 1.57 динара. * Кад се прегледа целокупна статистика, добија се оваква слика: ми напредујемо, али доста споро. Треба, ради боље будућности, да се у већој умери умножава и број школа и наставиика и ђака. Ево како је то било у току минулих десет година.