Просветни гласник

908

ЦРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

„Према извештајима стручњака Србија је пуна старина и сиоменика свију иређашљих кудтура и њихових периода. Међу тим драгоденим споменицима нарочито и видно место заузимају црквене старине — остаци више или ман>е очувани — православних цркава из разног доба. Ови споменици налазе се по свима крајевима наше отаџбине, и ма да би за сваког требало да су светиња, која се мора и поштовати и чувати, ипак, на жалост, није тако, већ на против није редак случај да се безразложно ниште и руше и то не само од људи, који њихов значај и не схватају, већ и од оних, којима је то добро познато и који су својим позивом, друштвеним положајем, образовањем и васпитањем баш позвани да их и сами чувају, па чак и да спрече другима да их кваре и руше. Примера ради ваља. поменути: темеље старо цркве у Ћурлинама (код Ниша), на којима је подигнута нова неугледна црква, а тиме порушен један значајан споменик; Фреске у Чукљеничкој цркви (окр. врањског) неразумно су премазане — окречене, те је и овај споменик, ако не сасвим уништен, знатно оштећен; сељани села Стрмостена (окр. моравског) наишавши на рушевине старе цркве хтели су безраздожно на њима нодићи себи нову, те би и овај споменик био изгубљен, да у томе нису спречени; — па најпосле баш оводана, а приликом трасирања нове железничке пруге кроз овчарско-кабларску кдисуру, услед ових радова, а без оправданих разлога, порушена је стара црква манастира Преображења у неколико и са нехата духовног суда епархије жичке који сам поступак актом од 31 августа 1909 год. ЦБр. 1918 осудио. Ово се не сме у будуће дешавати, и зато, а у вези мога расписа од 13 јула 1909 год. ЦБр. 1322, издатог свима духовним судовима: да најстроже воде рачуна о свима старинама и сличним сноменицима, који имају непобитне вредности за помотство, — препоручујем и наређујем православном свештенству, да од сада не само брижљиво пази да се овакав споменик не квари, не уништи, па и не обнавља; већ да за сваки такав случај од најближих власти — општинске и полициЈСке — затражи по потреби и помоћ, у коме сам се циљу под данашњим обратио Господину Министру Унутрашњих Дела с молбом, да изволи о томе издати наређење подручним му властима. Сем тога о свему одмах и непосредно да извештава и мене, а тако исто и у случају ако би се открио до сада непознат какав споменик, рушевина, или ма каква старина. Једновремено да се постарају да се таквом нађеном објекту не учини никакав квар, док га по моме наређењу не прегледају и не оцене стручњаци, те да се нареди шта ће и како са њима учинити. Стављајући ово свештенству у нарочиту дужност, ја га позивам да је најсавесније и врши, а свако невршење или немарљиво вршење повлачиће за собом законске иоследице". Распис овај упућује се и свима Окружним Школским Одборима с тим, да га сваки саопшти наставницима основних школа у својему округу с препоруком да и они тачно по распису овом поступају.

ПБр. 16873 24 еепт. 1909 год. у Београду.

По наредби Министра просвете и цркв. послова Статксткчар,

Зар. Р. ПоповиЋ с. р.