Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

89

Бер ј е изнео на светској издожби 1897 г. у Брислу. Он .је овде саградио иругу у облику елипсе, дугу 5 км. Кола за ову гругу не изгледају као обична, већ имају особит изглед. Спреда су заошиљена, да би лактпе могла савлађивати отпор ваздуха; при дну кола. с обе стране, налазе се извесна крила (заклопци), који се могу отварати, услед чега би ваздух улазио унутра и задржавао кола, тј. смањивао би им брзину. Машине за кретање ових кола налазе се при дну кола, због чега им је тежиште ниско, те кола имају стабилну равнотежу. Према Беровом рачуну требало је да буде брзина, мало час поменуте (елиптичне) пруге, 152 км. у часу. Ади због оскудице у електричној снази брзина је била 135 км. а на кривинама највише 110 км. у часу. Кад се има на уму, да је пруга елиптична, резултати су сасвим иовољни, јер би се на правој прузи сигурно постигла већа брзина. Дужина Берових кола износила је 18 м., ширина 8,3 м. а тежина 70000 кила. Кола су направљена. за 100 лица, и свака су се кола кретала за се. На обема сгранама кола налазила су се по два едектромотора, од којих је сваки био јак 200 коњских снага, тј. сва 4 износила су 800 коњских снага. Испод кола, а на средини, било је 8 точкова, чији је пречник 1,37 м. и који су се кретали по шини а, кад се кола крећу. Два од ових осам точкова обртала су се дејством електромотора а на остале се преносило кретање. Да се не би нроизводило клаћење при овим великим брзинама а нарочито на кривинама, узете су са стране по две (место по једне: (1 и е) шине, које су одстојале .једна од друге 45 см. На свакој од ових шина било је по 8 точкова — свега 32. Чим је затворена изложба у Брислу, вожња је продужена, јер је саграђена нова електрична централа, а кола су преобраћена у лакша (16000 кгр.). С тим колима прелажено је за час 136 км. на кривинама од 495 м. у пречнику. И код ових лакших кола клаћење је било врло мало. Довођење струје бива помоћу једне шине, која је изолована порцуланом а намештена је са стране пруге на праговима. Струја се одводи из електромотора нреко једних малих кола, која су утврђена одоздо на вагону. У последње доба Бер смера да веже овом пругом две енглеске вароши : Манчестер и Ливерпул. Оба су места удаљена једно од другог 52 км. По његовом рачунању та би се дужина прешла за 18 минута с претпоставком, да не буде ниједне станице између поменутих вароши. 5. Електрични тражваји (железнице) што висе. Проналазач или боље рећи усавршилац ових кола (што висе) и њихових пруга Јесте Ајген Ллнген. Он назива своју пругу „висока пруга", јер јо издигнута од земље и личи на гвоздени мост, кад се