Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

103

је један од ова два израза, реч цвет на пример, још сувише простран да би се разумео, ја ћу споменути ружу, љиљан, итд. Ево једног другог апстрактног израза, узајмљеног не више из видљивог света, већ из интелоктуадне групе; он је дакле двоструко апетрактан. Треба протумачиги реч ШШипд-цивилизација. Реч цивилизација стоји на чсду једног извосног бро.ја великих одељака које ћу ја побројити: вештине, нацке, џадиност, књижевносг, углађеност нарави. Ако је која од ових речи, реч наука на пример, још сувише обнмна, ја ћу захватити у подразделе, спомињући физику, математику, геометрију, итд.; исто тако ре 1 вештина објашњава се набрајањем музике, вајарства, сликарства, итд. Најзад, шта је сликаретво? — РаФаел, Рубенс, Коро су сликари. Другим речима. наш поетупак при тумачењу састоји се у употреби аримера. При.мером се могу објаснити не само именице, но и глаголи, придеви, укратко речи из сваке групе. Ако треба објаснити реч оисести, ја прибегаваи следсћим примерима: Грци оасађиваху Троју десет година; Јованка од Арка ослободи Орлеан оиседнут од Енглеза. 1870 Немци оаседоше Штразбург, Бедфор, Париз. Ако хоћу да објасним придов свиреи, ја ћу рећи: 'Гигар је једна свиреаа жнвотиља; Норон .је био један свиреа тиранин, итд. * Досад, према сталном обичају, ми смо правили разлику између конкретпих и апстрактних речи. Али у ствари нема апстрактних речи; све су речи извађено из телесног света. Као што су већ приметили Локе и Лајбниц и, после њих, Макс Милер, Факта унутрашњег света означена су симболима позајмљоним из спољашњег нросторног света. Сви предлози изражавали су првобитно просторне везе. Духовне операције позајмљују своја имена од оперлцнја чула или мишићних покрета: мп чујемо, видимо, схватамо истину; једна мисао изгледа нам јасна или тамна. Појмови који се тичу вромена изражавају се истим рочима као идеје о простору и иокроту: време је дуго или кратко, време иде, иротиче; оно је ирошло или Ке доЛи. Како ова пренашања језична проистичу из самог облика наше интелигенције, опа се налазе у свима људским језицима, и отуда она, у великом делу сдучајевп, не потребују објашњења. Из ове напомене можс се извући закључак да, логично, учење речника званог конкретног треба да претходи учењу речника званог апстрактног. То је нриродни ток, једини саобразан законима наше интелигенције. Ми смо већ били дошди до овога закључка раније другим путем. * Нроучавање начина тумачења онштих израза изведо нас .је неосетно из области директног и индпроктног сазнања и открило нам је