Просветни гласник

126

ПРОСВЕТНИ МАСНИК

уторник, па — ереда. Ко нема таблице нека каже оцу: тата, оче, ,ја немам табдице! Модим те да ми у дућану купиш! Ако нема у дућану, молим те да идеш у среду у Петровац... Бићу добар ђак; трудићу се да научим говорити српски, да научим читати, писати и рауунати!... Дб сви ово редом да кажемо!... Шта ћете научити у шкоди?" 1Гад сви до ј"диог набаве табл ице и крижуље, почећемо даљи рад. У свакога мора бити табдица слини.јама; сваки мора имати дугачку крижуљу. Све ово треба у школи држати. Код кућа им то сада нишга не треба, а могу, носећи, таблицу разбити, линије искварити или крмжуљу сломити, на друго не набавише дако. А с рђавим адатом храмаће и наш занат... Држање крижуље, шарање њоме по таблици и кредом по табли радиће се кратко време као и с почетницима у писању. Још у почетку обратити строгу пажњу да дете правидно седи, да држи гдаву правилно, таблицу право и више десно, да су прси даље од клупе, крижуља при писању под оштрим углом а не управно на табдицу. Крижуља се не сме држати свима прсгима већ падцем, кажиирстом и средњим тако, да палац крижуљу истод наслона кажи прста и средњега подупире, а остала два ирста домали и мади да су подупирачи средњему. Ако наставник, као што је обичан елучај, остави деци на вољу држање тела. и прибора писаћег. неће бити чудо што ће се ружно писати. Никако не допустити да деца „туширају*, т.ј. брљају по табдици. Тиме се рука ничему не учи а диније се кваре. Цртање треба отпочети кад се рука оедободи, цртајући контуру најпростијих ствари, од самих динија и црта. Прво треба да ради сам наставпик, а ученици све црту но црту као и он (на табли, кредом), онда они на табли сами, па на табдицама опет сами. За цртање могу се прво узети ове ствари: цимента, крст, чаша, нож, метар, сандук, сто, троножна столица, па тек онда сдоженије: крчаг, лист, бакрач, табда, рачунаљка, прозор, кућа, прасе од линија итд. Како се ово цртање не може свршити за кратко време, већ се морамо с њим дуже забавити, увек поред њега треба да дође разговор о ономе што је већ учено. Ако неко ово радн у јесен, може нпр. поред тога показати магду, сунце, облак, пљуштање кише, мутан поток и др. Ко то ради кад снег падне, — показати, на дед, тоциљање, грудву и грудвање. 0 свему овоме треба рећи што више, а ученике питати да одговарају. Кратке поуке уз говор о нотоку и грудвању не треба да и.зостану. Многи наставници цртање почетничко пренесу на друго земљиште, на којему оно не сме остати: они преузму цртање толико, као да је ово спрема за цртање а не за иисање. При томе се још надовежу дугачки разговори који су као досадни за смеј и осуду. Нигде им се не може крај ухватити, а деца немају ништа ново, ни један нов израз да науче! И шта је посдедица тога рада? Деца се науче лепо цртати а у томе им прође време те не науче као што треба основне црте