Просветни гласник

128

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

у цртама, — јер су те све црте она већ иисала, само их овде склапају. И онда пиеање мора бити леио. * * * Може се рећи да је горњим свршено све опо што се по програму има свршити I течаја. Настајс други течај и ми подразумевамо да деца придично умеју говорити и разумеју начин ннш: како им ми казујемо, што она срнски треба да знају? Као што је радост кад дете почне проговарати, таква је радост кад прпправници из сопствених нобуда почну српски говорити, а макар и с мањим иогрешкама. А то и јесте важно: довести их да сами теже да што ире сраски ароговоре. ЗаФо треба у свакој прил.ици рећи по нешто ново, и изазивати их да сами иди с помоћу нашом говоре. Да наведем неколико примера без обзнра на школске течајеве. Један ђак хтеде да изађе из клупе, па непажњом сндете се и у мадо не паде. Остали се насмејаше, а један приправник допуни смех: „Ја узео торбу с кукуруз да дам код свиње па паде у кућа". Овако треба да кажеш, рекох му: „Ја сам узео торбу кукуруза да дам свипама, иа сам пао у ку&и*. Реци тако!... Је ли била тешка торба, па си ишао ево овако погурен... па пао? — Није, ама је била вода у кући! Еажи овако: „Пао сам зато, што је у кући била просута вода, на сам се оклизао " (овако)... . ...Ја сада идем око Вићечтија... Он сад иде око мене... Ви се играте око школе (и руком правим круг у ваздуху). * У другој ирилици кад уиитах колико ко има ћурака, гусака и др. један рече: „Мој баба адат две гуске, алуват две ћурке". Ја га поправих: „Моја баба дала две гуске, па узела две ћурке; дала две гуске за две ћурке". * ...Ово је свећа; ја хоћу да је заиалим... Ја сам заиалио свећу. Видите, свећа сада гори... Духни у свећу! Заиали је, ево ватре!... * Хајдете мало да невамо! Хоћете ли? — 0, б, б... е, е, е... и, 6, и... Је ли добро? Добро! одговарају деца.

(Свршиће се).