Просветни гласник
14
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
„У неким средњим школама број ученика у појединим разредима толики је, да се у н,их не може примити више не један ученик. Ово нарочито вааш ;'а средње школе у Београду, Нишу и Крагујевцу. „Дешава се, да се учениди у току школске године испишу из једне школе у жељи да се упишу у другу, у ко.ју, због напред наведенога, тешко или баш никако не могу бити примљени. Због тога ћете изволети скренути на ово пажњу свима ученицима иоверене Вам школе и препоручити им, да се не исписују из школе пре но што се поуздано известе, да ли могу сити примљеии у другу школу, у коју се желе уписати, а ово ћете напоменути и сваком иоједином учснику, ако Вам се јави за испис, и тек после тога издаћете уверење". ПБр. 22056 1 декембра 1909 год. у Београду. По паредби Министра просвете и цркв. иосдова начелник, Милив. Ј. Поповић с. р.
Шкодскил надзорницииа и Школскол Одбору за град Београд У интересу чувања дечјег здравља, наређујем: да од почетка шкодске године па до 1 марта, у свима народним школама, сеоским и градским, предавања почињу пре подне у 9 часова. У оним сеоским школама које су састављене из више села предавања ио подне могу трајати од 1—3 часа. ПБр. 22104 2 декембра 1909 г. Министар у Београду. просвете и црквених послова Ј. М. ЖујовиЋ с. р.
Свила ректорила средњих и стручних школа. — Свила иадзорницила иародиих шкода. У жељи да се што боље помогно задатак Српске Књижевне Задруге и да се протумачи њен националан и културни значај, моји су претходници до сада издали (4) четири расписа свима средњим, стручним и основним школама, којима је објашњен велики задатак Задругин, позвани наставници да се унисују за чланове Задругине и да се приме повереништва, а свима школама препоручено да набаве све књиге Задругине које још немају. Према извештају Управе Српске Ењижевне Задруге сви ти расписи нису наишли на онај пријем, који Задруга својим радом и циљем заслужује. Тако у једва нешто више од половине средњих и стручних школа има 1—2 наставника који су повереници, те су уписали и приллчан број осталих наставника, док у другој половини нема ни повереника ни задругара, те не може бити ни помена о њихову утидају