Просветни гласник

296

1п'0свкт1ш г.1 лсгтич

ученици чак у пијаном стању неретко долазе у шкоду и овде, „угледајући се на узрасде, постају безобразни" („Сура", 1 новембра 1908 г.). Из овога видимо какав је дубок корен ухватило пијанство међу ђацима нижих школа.... Ну не боље, ако не и горе стоје у том ногледу и средње школе. Врло жалосне податке о томе налазимо у др. Н. Мадигина. У намери да сазна у којем узрасту студенти почињу пити, он је дошао до ових резултата. Почеди уиотребљавати алкоходна иића у млађим разредима средњих гакода (до 16 година) 32, 5% „ старијии , , „ (од 17 до 20 г.) 40, 3% т. ј. а / 4 студената, који употребљавају адкоход у већој или мањој кодичини, навикли се на њ јога у школској кдупи и гимназијама и реалкама. 1 Други аутор, др. М. Членов, добио је у сво.јој анкети што се тиче московских студената неколико мањих бројева. Наиме, по његовим подацима почеди су пити у средњим гаколама само 50% од свију студената' 2 . На основу тих података, др. А. М. Коровнн сматра адкоходизам млпдиКском бодешћу, тако како „отровна семена његова, по речима његовим, сеју се већином у годинама прве младости, у годинама гимназнјскога учења". Описи сдучајева пијанства међу ђацима јављају се врло често у дистовима наше свакодневне гатампе. У посдедње време пијанство у обдику банчења и оргија добило је карактер епидемије разних „лига љубавних" и „слободних састанака" и „савеза". обидно пониклих у разним крајевима наше простране отаџбине. Саопштења о тим лигама и савезима прошла су у мад' не кроз све новине, и друштво је бидо страгано поражено тим моралним трудежом, као резудтатом поменутих лига и савеза. Нека би извештаји по новпнама били увећани, ипак сами 4 >ак ,т да има „дига" и „савеза" довољан је доказ како напредује у њима и кудт Бахуса, који иде обично рука под руку с кудтом Венере. Може ди ко посде свега казанога одрицати, да је алкоходизам рана која трује и иначе сдаби и бодешљиви организам наше ниже и средње шкоде? Пита се: шта може учинити школа у борби са таквим злом, које тако сидно подрива њен живот? Да би се одговоридо на то иитање, ми смо дужни, и ако не много, да се задржимо на том утицају, који показује гакода на физичко и умно стање'ђачко. Ни за кога није тајна, што утицај тај у опште не може нас задовољити. ПЈкода сдаби ученика, потпомаже развитак у њега целога реда бодести (познатих под именом „шкодских болести"), које га чине

1 »Журн. Обвдества Руск. Врач.« в-б памлхв Н. 11. Ппрогова 1907 г. Јб 1. 2 »Врачебнал Газеха* Ј& 2, 1938 г.