Просветни гласник

362

ЛРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Госпођица Брајковићева постуиила је у главиом лрема нашем реФерату и исиравила у рукоиису обележене језичне грешке. Исто тако у иредговору је казала одакле је писац легенада узео градиво за свој спис. Због тога смо мишљења, да се књига може препоручпти као подесна лектира за ђаке и школске књижнице, јор пружа, као што смо у пређашњем реФерату рекли, у лаком и лепом стплу заокругљене, свеже н пуне живота слике из Христова живота. Техничка страна књиге такође је за похвалу. Сва акта са штампанпм примерком враћамо по уиотреби на даљу надлежност. 19 Фебруара 1910 год. у Београду. Понизни Архимандрит Доментијан, проФесор Богословије Св. Саве. Ерста Јоннћ, учитељ. Према овом реФерату Савет је дао мишљење: да се штампана књига „Легенде о Христу", од Селме ЛегердеФ, у преводу г-ђице Даринке Брајковићеве, учитељице, може препоручити за ђаке и ђачке књижнипе виших разреда основних школа и нижих разреда средњих школа, пошто је и техничка страна ове књиге у свему добра. IX Саслушан је писмени реФерат г.г. Светисмава Максимовића, проФесора I београдске гимназије, и Миливоја Башића, прОФесора III београдске гимназије, о рукопису »Дечјп забавник", од г. Димитрија Сокодовића, овд. учитеља. Тај реФерат гласи: ♦ Г*даввом Просветном Савету У свези акта од 21 дек. нр. год. СБр. 281 част нам је поднетп овај свој реФерат о књизи: Ђачки Забавник, књига са сликама за децу, II део, удеспо Дим. Ј. Соколовпћ. Дечја књига, која је пред нама, ппсана је сасвим у духу традиција, како су те књиге и досад писане, не показујући ни најмање напретка, и ако је њен састављач један од бољих дечјпх писаца. Новп дух не огледа се нп у каквоћи н обради забавних и поучинх чланака, ни у довољној разноврсности њнховој, ни у процени шта је све потребно деци и да ли све одговара њихову схватању. Сем тога сва је књига писана једним стилом, од једнога нисца — чланци су његови или његове прераде и преводи те је књига и са стране језика и стила монотона. Еад је пак књига састављена од чланака разннх ппсаца, пма више интереса и колорпта, и деца је радпје читају, и осећајући сласт од читања и нехотице усвајају лепше речи и обрте. Међутнм, може се рећи да наше данашње дечје књиге ни мало не богате децу у погледу језиковнога знања, будући су иисане или трнвијалним дечјим језиком или неким уврнутим новинарским стилом. Због тога бисмо ми били п за такве дечје књижице, у којнма би било и нар. умотворина н састава од бољих наших стилиста: Милпћевића, Сремца, Ч. Мијатовића и др. Али место да се потруди те да се нађу чланци од бољнх ппсаца, а којн би одговарали дечјем разумевању, па да се такви, или с врло малим