Просветни гласник

370

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

V Сасдушан је писмени реФерат г.г. Мирка М. Поповића, застуиника директора Женске Гимназије у Београду; Ђуре Б. Димића и Светислава М. Максимовића, проФесора I београдске гимназије, о Немачкој Граматици, I и II део, (наука о гласовима и наука о речима), друго поправљено и допуњено издање, од г. Стевана Предића, проФесора. Тај реФерат гдаси: Г^лавном Просветном Савету Прошде године, на свом 985 састанку, изволео је Гл. Просв. Савет затражити од нас мишљење: да ли треба Немачку граматику, I и II део (науку о гласовима и науку о речима) од г. Стевана Предића, професора, прештампати или је треба заменити новим уџбеником. Повод овој саветској одлуци дао је реФерат Управе Државне Штампарије од 11 маја 1909 Бр. 6381, у комо извешгава господ. Минпстра просвете и дрквених послова да ове књиге у магацину нема више од 86 комада а да јој је годишња потрошња 200 примерака, те пита: хоће ли п у колико егземплара прештампавати ову књигу. Потписанима је поменута књига била позната, те смо с тога и моглн убрзо датп свој суд о њој: како је као ручна књнга добро послужила и школи а и наставницима за дужи низ година (од 1890) и да прерађена неће ни у будуће бити на одмет настави немачког језика у средњим школама, но шта више да ће добро доћи и да би г. писац пре евентуалног прештампавања имао да исправи у ре®ерату изнете мане (в. реФ. од 6 јуна 1909 у Просв. гласнику, св. нов. и дец. 1909, стр. 228 и 229). Уваживпш напомене наше Главни Просв. Савет на свом 990 састанку дао је мишљење: да овај уџбеник ве треба ирештампавати, а ако га иисац цреради и поднесе, онда да се поступн по нравилима за штампање уџбендка. Почетком ове шк. године (15 авг. 1909) поднео је писац Министарству Цросвете и Црквених Послова поправљен, измењен и дочуњен свој уџбеник „Немачка граматика, I и II део, наука о гласовима и наука о речима" и Главни Просветни Савет цоново је на састанку 992 од 2 септ. 1909 доверио нама: да овај уџбенпк прегледамо и поднесемо заједнички реФерат. Прегледавши поново ово дело, овако како је нрерађено, част нам је ноднети Гл. Просв. Савету овај реФерат: Писац је своју граматнку исправио, изменио и допунио задржавши у главном исти распоред н-аучног градива. Главној нашој напомени, што се тиче правоииса писац је одговорио тиме, што је кроз целу књигу извео најновију немачку ортограФију, како је утврђена на ортограФ. конФеренцији у Берлину 1901 год. а према делу: 21и§^иђг1хфе§ дгашта1гјф=ог1ђодгарђгјфе§ 9?афјф1аде6иф ћег ФеиВДеп ©ргафе БеагБеНеЈ иоп ®г. 21иди§1 3}оде1, ЗЗегНи 1909. Г. Предић је даље нарочито обратио пажњу, те допунио и исправио правпла о изговарању самогласника и сугласника, исто је то учинио у неколико са именичком променом и са правилима о грађењу 2 и 3 лица једнине у глагола слабе и јаке промене; пропшрио је § 81 у коме се говори о придевима, којп могу битп било само атрибути било само дрироци а затим у § 82 пзнео изузетке дри наглашавању неких сложених придева. Преглед јачих н недравилних глагола изнова је израдио г. аутор и допунио тиме. што је уз сваки глагол, поред најважнијих његових значења обележно уз прошли глагол. лридев словима ђ и 6, који се од номоћних глагола употребљава за грађење сложенпх нрошлих времена. Партија о бројевима такође је у многоме