Просветни гласник

ТТАУКА II НАСТАВА

407

и да оно што на часу објаснп теорискн и експериментима, покаже ученицима п у великом, у његовом практичном значају, где за то даје прилике веће индустриско предузеће или изложба, те да ученици виде, зашто они то све уче, како нм то иомаже, да разумеју модерни свет. То исто вреди и за земљопис, којн би требало да је од најнижега разреда везан за школске излете. З ђ познавање домовине ово се разуме већ по себи. Није више време за то, да се сањајући и невајући и ФилосоФирајући иде кроза свет, већ онај који хоће да једном истраје у животној борби, мора за времена научити да отвара очи. А то најпре бива у јасном гледању на завичај, не по књигама, картама и плановима већ у стварности. Па кад и земљописна настава одведе више у даљину, у туђе земље, треба инак да је увек на слици до.маће земље добивено мерило за разумевање земљине површине и разноврсне промене и мењања њезина облика, за Формацију брда и долина, за нојаве земљишне историје, за утицај земљишта на обрађивање и насељење. У вишим разредима могла би се с тиме лако спојити вежбања у читању карата, не само на атласу него и напољу на земљишту могли би се цртати прости кроки, мерити висине н удаљења, а то би свима стварало велику радост. — И математички земљопис и астрономија овда онда би дали прилике за посматрање звезданог неба, па кад би се с тиме спојио ноћни излет или ноћни бивак, ни то не би било ништа рђаво. Ми предајемо много појезије у нашим гимназијама али не доживимо појезију! — На послетку, где се може доћи до етнограФских музеја или приватних збирака, биће код земљописа туђих делова, света од велике вредности, да се у иредавању нацртана слика још даље оживи и да се ученици доведу до јасних представа и личннх ОП8/Ж<1Н>8|. Прелазим на трећи предлет, који би по мом мишљењу такође ваљало потпомоћи излетима, а то је историја, нарочито домаћа историја; на овом сам нољу и сам већ чинио неколико огледа. Наша је земља богата историским местима и споменицима сваке врсте, од најстаријих римских станишта и трагова Пшез-а па кроз времена тврђава и манастнра и старонемачких градова до замака и столица кнежевскога апсолутизма и великих народних споменика из протеклог столећа. Радови наших абитуријената показују још увек, како су ученици баш на овом пољу сиромашни у опажању, како пишу само по ономе што су читали у уџбенику. Зар није гогово прекор за гимназије, ако оне иропуштају ову прилику, да буде историски смисао и подстичу дар историскога опажања; зар ово није потребна и лепа допуна учењу историје из књига, која чини моћном љубав према домаћој историји? Нарочито резервни официри не би требало да пропусте, да понеки пут посете оближно бојно иоље, и да ту са плановима и картама на самом месту пред очима ученика оживе ток боја. А ако је наша нарочита