Просветни гласник

430

просветни гласник

везнпм североамеричким државама походи школу 24°/ 0 свега становништва, и сваки ђак стаје годишње 150 Фр.; у Русији походи школу 2-5 0 /,, становништва, и сваки ђак стаје државу око 1 Фран. П. * ' Статистика народних школа у Шведској. — У Шведској је било 1905 године 5691 учитељ и 11.854 тчитељице, свега 17.545. Исте године било је деце дорасле за школу (од 7—14 год.) 849.559, и то 432.628 мушке и 416.931 жеиско, а школу је походило 729.903 ђака. И. * Друштво Св. Ђирила и Методија имало је прошле године црихода 160.000 круна, а издатака 97.000 кр. Друштво издржава 27 осн. школа са 42 одељења н 3 дечја забавпшта. Ђака је бпло свега 3000. П. * Настава у зкенскам рукама. — „Навала женскин.а на средње и впше студнје, нисаше пре неколико година Арвед Барин, била је једна од велпких нсториских дела у Сједињеним Државама последње трећине деветнаестога века". И доиста, не само да број женских ученика у средњим школама знатно премаша број мушких, већ се исти покрет осећа и у саставу паставничкога ос-обља. Од 1880. године број наставника у основним н средњим школама само се умањивао а број наставница цовећавао. Према неким рачунањима узима се да од прилике има три женске на једнога човека у наставничком особљу заједничком за мушке и женске ученике, а преко ове сразмере јако се прешло у неким државама и у неким градовима; велики број ученика излази нз основне илн средње школе а никада нису имали учитеља и такав случај може бити и са младићем око двадесет година. Овако је стање и у Шкотској. Један ректор университета недавно је предвиђао, да ће особље осиовне наставе ускоро бројити само женскиње. Већ 1908 —1909 њих је било 13961 а мушкараца 5114, а постављења преко године 1318 жјнских према 240 мушких, показују појачање овога покрета. У учитељским школама било је 2568 ученнца а 658 ученика, а примања у годинн била су: 548 девојака према само 56 младића. 8сћоо1 ВоагЛз, или месни школски савети, раније за управу школом узимају кандпдате који имају унпверсигетски сгепен М. А. (тадгзГег агИит) и због тога већина директора били су још мушкн; али број женских са М. А. увећава се, и повећавање трајања основннх курсова убрзаће ово увећавање (по ТЈге ЕЛисаИопа1 Тгтез). Слично је стање ствари п у Инглеској и у Велсу, где је 1904. било 66300 наставница а 26200 наставника. У исто време Португалија их је имала 22000 а 2800 наставника, дакле 88 од 100 женскиња, а Италија 31800 прзма 18600, дакле 63 од 100, док је у Француској сразмера била од прилике 47 од 100, а у другим је земљама ишла још ннже : 36 од 100 у Швајцарској, у Немачкој само 15 од 100: 22513 наставнипа а 124027 наставника. (X' Етехд. ВесопА.) у, * Број ученика у француским лидејима и колежима. — За последњих десет година констатује се напредак. У 1900. годпни средње школе за женску децу имале су 17403 ученице; овај број лорастао је на 24162 у 1903, на 32607 у 1906, на 34978 у 1909 годипи: за ових је последњих година впше него удвојен.