Просветни гласник

45(5

ПРОСВЕТНН глдсник

стане да се што више ради шкодским нутем, пп, се тада и Љтинска Школа иретвори у— прву крањску — гимназију, у којој као наставници рађаху његови пријатељи, међу којима је био и знатни Севастиј.ан Куал, ученик тибингенског универзитета, зналац кдасичних језика и преводидац о коме ће даље бити још речи. Све то поново крете заступнике старога реда против Трубара, а он, видећи њихово упињање, приону да завргаи посао око потпунога уређења протестантске цркве у Крањској. Тога ради Трубар спреми спис о црквеном уређењгј и пошаље га Упгнаду на штампање. Тај спис није тада изашао, јер су омели противници, а из спроводнога се писма Унгнаду види какоТрубар спрема да му пошаље превод псалтира итд. (Свршпће се)

00Н0ВНЕ ЈЕДНАЧИНЕ ИЗ ТЕОРИЈЕ ПОВРШИНА

— У в о д, Овај је рад потекао поводом мојих предавања из механике и математичке . Физике на Универзитету. У њему сам изнео најнужнијеФормуле, помоћу којих се може пристуиити решавању оних многобројних пробдема, који со међу собом мешају у областима: више геометрије, механике и математичке Физике. ИнФинитезимадни рачун је нашао првепримене у проблемима геометријским, а са њих доцније прешао на механику и остале обдасти егзактних наука. Кретање теда са собом иовлачи низове геометријске: курбе и површине, и онда је по све разумљива та узајамна веза између ових наука. Х1Х-ти век је на пољу чисте науке дао највеличанственија открића у Теорији Површина. У радовима Кодација, Менардиа, Гауса, Бриошиа, Кремоне, Дарбуа и других великих геометара васпостављена је веза између механике и геометрије тако јако, да се данас једна дисциплина без друге изучавати не може. Треба се сетити теорема из кретања тела око утврђене тачке, па одмах имати јасну представу о вези геометрије и механике. ТрансФормација међу системима у математичкој физици, с погледом на линије нормалних кривина, асимптотских и изотермних линија, на минималне површине г на псевдо сверу и пангеометрију, све су питања, која се без познавања основа више геометрије лако схватнти не могу. Овде сам изнео најнужније обрасце, на основу којих се може приступити решавању иитања из теорије површина. У специјалне обдасти читавих грана ове ведике науке нисам удазио, јер је ово само један мали увод у ову дисциплину. Мало сам се више задржао на но-