Просветни гласник

НДУКА И НАСТАВА

495

омци памте и свуд да га нричају. То је огледало да се аге огледају како треба да се са рајом понашају. Огледадо и за рају да научи како треба са агама поступати. А сад да почнем с оним што оставих. Кад диван у Цариграду сазна како је ХаФис-пагаа пострадао, толико се сневеслио да је с месга наредио румелиском паши Махмут Ибраиму Арнаутину, да што брже стигне и да се заузме да мир у Србији заведе зашто га и опуномоћи г све бунџије без икаквог милосрђа да сатре. Кад је овим вестима Цариград био узнемирен и потресен, бпо је тамо и Живковић чекајући да прими помиловање као посланик. Па очекујући да прими добре вести, у мал' не доби окове, само да је имао времена да се врати кући гдс је седео да се опрости. Ои је утекао у једну лађу онако како се затекао и искрдао се у Влашкобогданску. А Срби су жељно чекали и не слутећи о нечему неповољном, да се то јест узнемирио диван у Цариграду због последњег дела њиховог. Зато не губећи времена решише да ударо на Смедерево и да га освоје. Смедерево је било одавно оиседнуто па нису били потребпи велики напори да га заузму као што га и заузеше под условом да пусте неповређене 28 њих из посаде да иду слободно куд их очи воде. На тај начин Срби добише Смедерево и отворише једну канцеларију, а изабраше Савет целога народа српскога да управља пословима и да се о свему што иде у корист народа стара и предвиђа. Ово у Смедереву решише и известише Црнога Ђорђа да то потврди. Рат изшеђу Срба и румелиског валије. Довдо сам говорио отворено не осетивши никад никакву тешкоћу, алн сада почех по мало да се снебивам и осећам да ми и рука дрхти. Не могу више писати нити имам разлога за то, пошто у земљи Србији нестаде ропства, и ако где год станем и окренем се, добро за Србију немам шта да кажем. Јср се свуда ни о чему другом не говори, него како се скупља војска. И Босна се дигла, скупља војску и испраћа у Србију. Махмут-паша румелиски велико мноштво спрема и на хиљаде их отправља на Србију. С друге стране опет Живковић дошао је и казује нам као посланик исте сгвари. Чујући све ово, човек мора да јекне а камо ли да на супрот стане а да не претрне. Ево ово ме нагна да ућутим и више о Србији да не говорим, јер моја сва намера беше да опишем срнскога витеза и да га прославим. Али се поплаших од огромнога мноштва које се свуда скупља да сравни све са земљом. Ја бих волео да витез постигне свој циљ па да се његово име прочује по Србији, те кад стигох да видим шта.