Просветни гласник

506

ДРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

јући са оним нечастивим заје^но. Често је замишљао да ухвати пут, ади ипак није хтео да окаља велики глас што је пре толико година, другујући с њима стекао, а сад да их у нужди срамно остави. Волео је дакде бедно да умре него да напусти другове постиђене. Неки му саветоваху да ннје срамота, ако хоће да посдуша, напусти разбојнике, него напротив похвала ако их осгави и стане им на супрот, па ће се нрославити и прочути ако се и најмање одликује. Напослетку се Конда, онако притешњен, склони, нарочито што је и таина био лишен, и удеси да утекне и да се спасе од ових неваљадада. Па пошто се унапред договорио с дванаест момака, устане једнога јутра па се дохвати капије као бајаги да иде у лов, и чим се ишуња, а он ни часа не часећи, отрча у српски логор.

(Свршиће се)