Просветни гласник

596

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

с непријатељем лично преговарају. Бег се понашао достојно имена свога кад се они појавише предањ, па се без отезања погодише и поклонише српској деди хиљаду дуката. Затим заискаше два дана рока да спроведу жене и децу, па и сами узјахаше коње и поштено по погодби отпутоваше у Босну, остављајући онај трнчић, т. ј. градић слободан у вдасти српској. 0 покољу што се догодио после освојења Београда. Једва се реших да историју Срба свршим и јавности предам, а ако је недовршена нека ми опросте, нека се и другима да прилика да је наставе. Односно себе, ја сам свршио ревносно оно што сам могао и ако сетан, јер мишљах да сам зготовио једно јело да се сваки насити. Међутим недостајало је соли јер је нисам никако ни имао, па нрипадох једном пријатељу у кога нађох соли. Он га понрави да би сваки кад куса осетио укуса. Али што се тиче саме ствари никако не сумњам да сам некоме држао страну, осем ако се варам. То ме сад при крају тако заболело, да сам приморан држати једноме страну јер не могу да отрпим, и говорећи истину, треба да пребацим где треба. При свем том ја ћу вршити моју дужност да сваки сазна истину и да се ужасне. Ја дакле вршим своју дужност као сваки живописац и сликам добро и зло написмено. Да. ли је нешто учињено по правди или из непажње, или чисто но неправди као дело нереда, остављам свакоме да мисли и да расуђује о делу како му је воља. При свем том сетих се прво да извидим и да их ма како зли били Турци, не осуђујем онако на дохват, па ваљда ћу временом пронаћи узрок злу које се догоди у овој вароши, само да ме не држе за луду по њиховој пресуди као да о тој ствари немам ни појма. Обавестише ме дакле да разумем без икакве сумње како је ствар текла. Кад Срби добише Београд, Бег 'Борђе указа Турцима крајње човекољубље. Он је указао милосрђе не само паши него свима тим ђаволима. Осим што је одредио да се сваки дан у Бога дели сиротињи хлебац, постарао се и земљу да обделавају за будућност. Заповедио је да даду Турцима триста волова. Толикој милости они се нису надали нити очекивали па се сви чудили. Али они то нису признавали па су као оно пси на ланцу вребали прилику, нарочито паша био је велики смутљивац како ми га описаше. Измишљао је послове и кројио начине за своју злу намеру ровећи тајно. Ухватише му и писма која је писао трудећи се да опет сам распали буну. Држао је бедник да се опет затвори у град и то олако и заиста учини то без велике тешкоће. Дан поклада кад су требали Срби да се веселе, паши се учини као згодна нрилика да их Турци