Просветни гласник

602

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

који схватио и усвојио лекдију. На тај начин ће сваки редол вршити удогу наставника" (стр. 181). Идаље: „Кад се.ја, исгштавши ученика, уверим, да се он добро упознао са каквим било питањем иди историјским периодом, ја га поставим за репетитора у том нитању, изјављујући му пред другим ученицима: „Ти то добро знаш и можеш у том питању помагати ученидима. Ако који од н>их што није разумео или је што заборавио, он може тебе запитати, место да се обраћа мени. Ти иене можеш потпуно заменити". Сваки пут, кад учитељ може место себе да метне ученика, да њиме буде замењен и да своју улогу сведе на ништа, он то треба да уради. Верујте то ће бити необично норисно" (стр. 183). Привлачење саме деце у ствар наставе има, по моме мишљењу, огроман васпитни значај. Сувремена је школа, у већини случајева, врло рђава васпитачица: она не само да не развија друштвене инстинкте дечје, него их, напротив, на све могуће начине заглушује. Ја се нећу подробно задржати на том питању, о њему је већ доста говорено. Тешко да макар код кога од оних, који су мислили о ствари васпитавања, постоји и најмања сумња у погледу тога, да је система оцена, награда, казни, која влада у сувременој школи, упућена на то, да развије најнепријатнији егоизам, да заглуши код деце осећање содидарности, узајамне симпатије, да угуши осећање најелементарније правичности. У школи, где ће деца у исто време и сама учити и где ће она учити своје другове, она ће се осећати не робовима, који се без икаква знака противљења потчињавају неправичним, но њиховом схватању, захтевима, — она се у такој школи неће осећати као неки гости, које учитељи треба да разонођавају и забављају, но као корисни чланови маде општине, којо.ј су они потребни и која је њима потребна. Немогућно је довољно оценити васпитни значај осећања свесности дететове о том, да је оно потребан члан друштва, да оно ради оишти потребан посао. То развија и самоуважење, и озбиљно држање према раду и према себи, то га осигурава од самозаједања, од душевне празнине и незадовољености. Дете има огромну потребу да буде - од користи. У породици се тл потреба још како-тако задовољава; у сувременој школи она се заглушује, гази. У сдободној школи учитељ треба да научи децу да буду корисна, да их научи да примењују своје сдабачке снаге на корист других. Он треба да протумачи детету, како и чиме оно може помоћи свом лошије спремљеном другу или мадишану, кога оно треба да научи овоме или ономе.