Просветни гласник

42*

Б Е Л Е III К Е

631

лмају часова како где: 20, 36, 40, 80 до 100. Ови се курсевп зову приправни зато, што дају извесна нрипремна знања потребна рекрутима; а у једном кантону ови курсеви нису ириправии него накнадни, н у њих се упућују они који на рекрутском исниту но иокажу довољно знања и добију слабу оцену. А иснит полажу младићи из читања, писмених састава, рачунања и народие историје. Испптивачи су људи педагогаке спреме. Такође п пз телесног вежбања полаже испит сваки рекрут пгвајцарски и то у скакању, трчању и ношењу терета. Осим ових школа има још и школа и^мдужних у 21 кантону, са 60, 80, 120 до 180 часова годишње. Ове су школе у 15 кантона обавезне, а у осталима не, п трају 1 — 3 годиие и у једном 4 године. Основне школе су ниже и више, или примарне и секундарне. Примарних има 12.820 са 517.417 ђака, а секундарних 606 са 44.407 ђака, У шк лама прпмарним раде 7177 учитеља ц 4323 учитељица (па једног долазп 45 ђака). У школама секундарним раде 1476 учитеља и 237 учитељица (на једног долази ио 25 ђака). Од године 1888 почелн су кантони отварати т. зв. помоћна одељења школска за децу слабоумну. Те годпне бпло је таких школа 9, а сад их има- 67 са 743 муптка и 672 женска детета У овим школама раде 19 учитеља и 49 учитељица. Највише је ових школа у кантону циришком (15 са 358 ђака) и женовском (7 са 358 ђака). Феријалне колоније (за децу слабуњаву) пздале су год. 1876 свега 2461 Франак, а 1903 год. 161.989 Фр., 1906 год. 182.115 ®р., 1907 год. 230.604 Фр., а 1908 год. 213.916 Фр. Учитељских школа има у Швајцарској 28, и то мушких 10, женскпх 9 и мегаовитих 9. Из овпх гакола је изашло 1905 год. 616, а 1906 год. 791 ђак осиособљен за учитељски позив. Осим ових има у Швајцарској још 8 уч. школа приватних, које дају годишње око 100 кандидата за учитеље. Издаци на све гаколе у Швајцарекој нзноснли су 1905 г. 66,168.690 Франака; од ове суме савез је дао 5,610.066 Фр. (на политехннку циришку, школе пндустријске и пољопрпвредне и субвенцију примарним школама); кантонп еу дали 30,224.364 фр. п општине 30,334.260 Фр. Просечно плаћа становиик швајцарски на школе скоро по 20 Фр., док на војску тек 12 Фр. Издаци на једпог ђака примарне школе пзносе неједнако, н. пр. у кантону валском 22, а у женевском 166 ®р. ; на ђака секундарне школе у кантону урском 49, Фрибурншом 283, а у женевском 880 Франака. »Ш » оу.« - П. * Помоћ приватним вишим женским шкодама. — Да и у велнком народу приватне више школе за женску децу не могу бити без државпе и општинске помоћи, докааују ове белегаке узете из часописа Б1е ћбћеге Ма(1 сћепзсћи 1 е (св. 1 за 1910, стр. 25—26). Удружене управе вишпх жеиских школа у Берлину издале су једну споменпцу, у којој се пзмеђу осталога вели ово: У Берлину има 11000 женско деце у приватним вишим женским школама а 5000 ујавним. Даљи опстанак ових приватних завода доведен је јако у питање због пеких одељака у иовим уредбама о вишим женским школама. С тога се ова сиоменица упућује градским п државним властима. Приватнии би школама бпло немогућно одговорити новпм уредбама без знатне поадћи. Већи нздаци на наставу наспрам досадашњега стања износили би на пример у једној школи са од нрилпке 300 ученнца не мање од 10.700 марака на годнну. Признаје се, да ће ови