Просветни гласник

наука и настава

827

и о развијању слуха. Вежбаљем у свирању нли певању нзоштравате слух и навикнете се да разликујете који је виши а који нижи гдас п да поједине гласове и сами примате и својим гласом поновите. Поред тога, развија се у вама укус за лепо и способност да разликујете лепо од нелепога. Зато се и каже: Учепс је музике развијапе и усавршавапе дцшевних способности и за потиуно образовање човека оно је врло потребно. Отвор'те уџбевик! — Прочитај ти други. став! — Ти! — Кажи ти сад напамет то! - Ти! — Доста! — Затвор'те уџбеник и седите како ваља! У старо време људи нису веровали у једнога Бога. За сваку појаву у природи и у животу мислили су да постоји засебан Бог. Зато су и имали: бога сунца, бога кипте, бога ветра, бога грома, бога ватре и т. д. Кад ко лепо деклаиује, или глумује; кад ко леио свира, или црта; кад ко лепо пева, нли нише песме: мислили су, да за то постоји нарочити бог или богпња, дакле, и за лсае вегитине имали су богињу. Сваки бог имао је своје пме. Богиња лепих вештинна звала се је „Муза" (учитељ напише то име на табли). Од ове речи „Муза" постала је реч „музика". Реч ова, дакле, није српска — она је оншта. И Талијани, и Грцн, и Енглези, и Французи,.— сви се народи сада служе том речи. Зато се и каже: Реч „музика" долази од речи „Муза", а тако се је у старо време звала богиња лелшх вештина. Откуда долази реч „музика"? — кажи ти! — Ти! 'Свс еправе за свирање зову се у опште музички инструменти (учитељ напише ову реч на табли), као што се оие у лекара зову лекарски инструменти, у ишкењера — технички инструменти и т. д. Реч „инструмент" значи, дакле, на српски „оруђе" или „справа" У неким крајевима Српства музиком називају ону једну справу за свирањо, што се овде зове хармоника. То је погрешно. Други опет — а такпх је повише — сматрају да је музшга само свирање. И то није тачно. Г1од именом „музика" подразумева се и певање и свирање. За то и музика може бити: вокална (гласна 1 ), инструментска и сједињена. Вокална је музика иевање, инструментска — свирање, а сједињена — кад се и свира и пева уједно. Врсте човечијег гласа, за певање. у главноме су две: женски (у који се убраја и дечији ) и мушки глас. Највиши женски (и дечији) глас зове се соиран или дискант; средњи — међусоиран или алт, а најнижи — контра алт. Највиши мушки глае зове се тенор, средњи — баритон, а најнижи — бас.

1 Од талијанске речи косе (воче) = глас, или од латинских речи: ггож (вокс) = глас, косаИз (вокалис) = гласовни. просветни гласник , II књ., 9 св., 1910. 54