Просветни гласник

8б6 ЦРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Све школе, а нарочпто општинске, богато су снабдевене иотребнии учи.дима; оне имају 167 књижнида са 83.517 свезака у вредеостп 173.473 круне. На крају 1905/6. школске год. било је у свима основним школама 63.392 ђака, и то 32.806 мушких а 30.586 женских. Похађање основних школа до закључно четвртога разреда даје врло новољне ресултате; јер ђаци лрелазе у старије разреде готово у потпуном броју. Тек у иетом и шестом разреду јавља се велики опадак у овом погледу, и то с тога, што велики број ђака прелазп у средње и стручне пгколе, после свргаенога четвртог разреда. На крају 1905/6. године било је: У разреду ученика ученпца 1)ака првом • • • 7.537 7.366 14.903 другом 7.268 7.059 14.327 трећем 7.300 6.836 14.136 четвртом 6.550 5.944 12.494 петом 2.750 2.267 5.017 шестом 1.401 1.114 2.515

Бројно оиадање ђака види се боље кад први разред упоредимо с осталпм разредима. На сто ђака у првом разреду долазило је ђака у разреду: другом 96, трећем 95, четвртом 84, петом 34 и шестом 17. Опадак ученица у петом и шестом разреду већи је него опадак ученика. Размера између ирвог и шестог разреда код ученика је као 100:19, а код ученпца као 100:15. По матерњем језику ученика народних школа види се, да мађарски језик све веће размере узима. Јер докле се по ресултатпма пописа становника од 1900 н 1906 г. проценат становника мађарске народности од 79'6 на 85'1 подигао, дотле је проценат деце за школу дорасле (у добп од 6 до 12 година) у 1906. години износио 92*5 према 89"4 у 1900. годпни. Међу ђацима који су народне школе походили било је 94 - 3 процената с мађарским матерњим језиком. По вери подељени су ђаци народних школа као све становништво у опште. Само код Мојсијеваца показује се у овом погледу разлика. На њих долази код становништва 23'5 а код ђака напротив 26'0 процента. Од школарине ослобођени су само сиромашни ђаци. Од 63.562 ђака, плаћају школарину само 10.760 дакле 17 процената илн једва шесги део свих ђака. Ђачких изостанака од пшоле било је 3,199.780' од овог броја долази на ученике 1,531.760 а на ученнце 1,668.020 изостанака. Према томе долази просечно на једнога ученика 47 а на једну ученицу 54 изостанака, дакле седам више. Међутим процепат неизвињених изостанака износи код

1 Као изостанак рачуна се ђаку кад један час изостане од предавања.