Просветни гласник

КОВЧЕЖИЂ

963

Еад се створи таква нова школа, моћи ће онда она заузети своје прво место у организму модерне државе. А стару школу која је дубока рана на државном организму краљевине Италије, треба предати историји, јер ј°ј Ј° ш једино ту може бити места. То су погледи, на реФормисање основних школа у Италији, које Геггапв живо заступа и у штампи и у скупштини. Изгледи су, да ће се ова. реФорманија основних школа у Италији извршити у скорој будућности И онда ће оснивалац ове нове, модерне школе у Италији бити славни Маддгогто Реггаггз.... Багрдан. Јов. М. Поповић, учитељ.

Стање јавне наставе у угарској престоници БудимПешти 1905.—06. школске године. (СВРМЕТАК) 4. Средње школе. а. Средње ш^о,ле у опште. Средњих школа било је свега 29, и то: 17 гимназија, 5 реалака и 7 виших женских школа. Од ових школа 16 је државних 5 ошптинских, 5 вероисповедних и 3 приватне. У следећем прегледу имамо иодатке о тим школама.

Ш К 0 Л Е

Б р о ј

школа

разреда

наставн.

ез « сз -4сг

Гимназије Реалке Више женске школе

17 5 7

165 58 51

419 171 146

8.096 2.542 1.291

Свега

29

274

736

11-929

Према томе долазило је просечно ђака на једну гимназију 471, на једну реалку 508, а на једну Вишу женску школу 184. У опште било је у једној средњој школи просечно 411 ђака. просветни гласник , II.књ., 10 св., 1910. 63