Просветни гласник

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

Истор1а Славлнскои Филологш. Труд. орд. акад. И. В. Лгича. — Сажиетербургг, 1810. г. — Стр. 961, цена 4 рубље. (СВРШЕТАК) Десета глава говори о чешким патриото-романтичарима, који су се бавиди и ои Словенској Науци... „У оно време — почиње се говор — када је Добровски у Прагу високо држао заставу Словенске Науке а из Беча му се одазвао Копитар, час сдажући се са њим, час противећи му се, и кад су они одражавади везе са свима истакнутим представницима иеторијско- филолопгких истраживања у области словенских пптања и тиме удруживали солндарност научних интереса међу Словенима — настало је у Прагу младо, одушевљењем успламтело, иокољење чешко-словенских романтичара, који су, изучавајући ироменљиву судбину давно минулих времена, и, црпући из њих смеле наде на појаву лепгае будућности под знамењем словенске узајамности, уносили у Словенску Науку нову струју романтичко-песничког одушевљења, нотчињавајући му захтеве »илолошке и историјске критике", На челу те нове школе бејаху: Јосиф Јунгман, ВеКеслав Ханка, Јан Колар, П. Ј. Шафарик, Ф. Палацки, Ф. Л. Челаковски, окружени многим звездама мање величине. Различити по мери талента и по значају рада они су имали и врло многих сличности и додирних тачака, као што је песничка жица њихова, љубав нрема народној поезији, иоетски поглед на словенску прошлост ит.д. После те опште карактеристике долази говор о сваком посебице. Јуњгман је, на пример, од свих највише остао у границама чешког патриотизма, као што је био, после, случај и с Палацким; Еолар је песник познатих особина које иреноси и у науку; Челаковски је симпатичан и искрен и као поета и као словенски научник; а Ханка — Ханка је појава колико дирљива толико за. данашње културне и социјалне прилике наше поучна... „Незавидну улогу — почиње Јагић пажљиво говор о њему — као раскруњена ве-