Просветни гласник

1012

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

кроз цео живот, а. и да буду сле силније што год су ученици старији. Оне дакле чине да школа уЗме учешћа у бољем, савршенијем животу, чега је резултат да ученици полако срасту с тим бољим животом и да чине све што ће допринети да сваки као човек сме спокојно, безбрижно, мирне савести очекивати последње дане и часове живота, кад треба да пође на пут у бољи свет, тамо где ће имати да поиожи рачун о свом раду за кратког бављења на овоме свету. На крају да додамо да треба прослављати само такве дичности и догађаје, које ученици цене и осећају потребу да их сдаве. Иначе би свечаност била без унутрашњег учешћа, без топлине, те би се осећала као терет и не би имала вредности. Ади да би свечаност била од већег а повољног утица.ја зависиће од њеног тока, јер оиа треба да је по нарочитом илану. Зато ћемо и ми изнети овде како бар у гдавном треба да тече свечаност. На првом месту свечаност треба да буде у тесној вези с наставом, из-које управо и ироизлази. Због тога и ирограм свечаности обухвата градиво из раније наставе. Ако би се изузетно унела и по која нова тачка, онда она мора бити у вези с познатим градивом и лака да је ученици могу схватити правилно и брзо. Све тачке програма односе се на лице или догађај, предмет свечаности. Оне су према томе и у међусобној вези, а одмерене су према духовној снази ученика, као год и наставникова беседа, намењена ученицима а не њиховим родитељима. Беседа наставникова треба да скреће пажњу ученика на главне одлике личности или главне моменте догађаја, који треба да ее истакиу у свести ученика. Она обухвата и уједињује све тачке програма, и зато може доћи одмах у почетку или на крају свечаности. Свечаност се нрипрема ранијом наставом, на се заједнички, у споразуму с ученицима, утврђује и програм, и онда се распоређује ко ће шта декламовати и рецитовати. Предлоге могу чинити и ученици, који ваља увек да наведу и разлоге за своје предлоге. Они могу предлагати и другове ко шта да изводи, али деФинитивну одлуку доноси о свему наставник. Невати морају сви ученици, јер сви треба да су активнп. Зато је иогрешно кад се у школи образује хор певача те изглсда као да је свечаност само за те певаче. Свака народна свечаност треба да отпочиње молитвом ма и најкраћом. Најбоље је да се као молитва узме нека песма, црквена или световна, у којој се изражава захвалност Богу на његовим добрима. То силно дејствује на дечју душу, и зато је оправдана нада да ће то од утицаја бити и на цео потоњи живот ученика. Носле молитве или песме у славу Божју долазе остале тачке по утврђеном програму. Ионеке свечаности могу бити у вези с гимнастичким и витешким играма (Ђурђев-дан, Видов-дан, Краљев-дан), да то подсети на дуж-