Просветни гласник

КО. ВЧЕЖИИ,

1059

Клиширање оригииала мануелски изводи се најспорије, па је према тоие ова метода и најскупља, и због своје ограничености у техничком извођењу најман>е је иодесна за верну репродукцију. На пример, ако бисмо хтели пеки живопис да клиширамо овом методом, ми бисмо пре свега морали тај орпгинал (слику) предртати на величину у којој га желимо и умножити. па онда приступпти клиширању, ири чему се пак пластика хомогеног тона, мора нреобратити у нотезе или тачкице. И услед такве прераде, од стране репродуцента, оригинал губи у вредности карактерних црта и еФекху уметничке тенденције. Стога се мануелска метода употребљава само тада кад оригинал није у свему тачно и одређено израђен, т. ј. кад нам има да послужи као скица, јер се он при клиширању овом методом иначе стручно прецртава (прерађује) или кад хоћемо раскошну репродукцију, односно иродукцију ове врсте ниже уметности. Насупрот овој методи стоји Фотохемијска, која је најмлађа и најподесаија за верно, брзо и јевтино клиширање готових оригиаала и живописа, као и добрнх отпсака од раније одштампаних илустрација или репродукција. Фотохемијска метода данас је толико разграната и тако усавршена и у бојама, да је најбоље графичко средство за умножавање како монохромно тако и у бојама. Клиширање аутохемиским путем изводи се нелосредно и најбрже, иа је према томе и у примени ова метода најјевтинија, али је израда орпгинала у свему строго ограничена и најтежа. Стога што се овде пренашање оригинала са хартије на нлочу не вршн поновним цртаи.еи или ФотограФнсањем већ механичким пренашањеи. Ова јо метода за непосредно умножавање уметнпчко-цртачких радова, онако, какви су, најпрактичнија и најјевтинија. Трећа категорија ГраФичке вештине бави се штампањем с клишета, који се израђују тим многоструким техничким процесима, мануелске, аутохемијске и Фотохемијске методе клиширања. Ово умножавање оригинала или штампање с клишета изводи се иомоћу механичке справе за притискивање и окретање, т. зв. пресмашине. Умножавање или штампање слика изводи се на. четири начина или методе, које се у принцииу битно разликују и према карактеристици самих клишета називају се: типска, граверска и граФијска штампа Прва метода штамиања иримењена јо у Евроии око 1300—1400 а назива се „висока" или тииијска штампа, за то, што почива на принципу штампања са висине, јер се на њеном клишету (пегатнву) оригинал налазн узвишен (типисан), а празна моста напротив удубљена (изрезана). Ова је метода слико-штампања у квантитативном погледу технички најсавршенија, јер има најбрже машинске пресе, које дају на један сахат око 1—'10.000 отисзка, па је према томе и најјевтинија, а у толико впше, што се њена типијска клишета могу са текстом у једно исто време и на једној истој машпни заједно и штамиати. Стога се тппијски процеси клшпирања (као