Просветни гласник

1074

ПРОСВЕТНП ГЛАСНИК

Уза три екстерне учитељске шкоде иду и дечја забавишта. За њих не зна државни закоп, али је и овде нриватна иницијатива номогда држави. 3. 0 упра ви школско.ј, изд адима, школским зградама и успеху основне наставе. Главну угтраву има министарство просвете и црквепих послова. Али су законом од 1895. године заведени надзорнички савети, којима је седиште у окружним местима. У њихов круг рада долази постављање, отпуштање, премештање, надзор и дисциплинско нраво. Надзорнички савет чине надзорник за основну наставу, епискон или енископски викар, директор гимназије, .један доктор слободних наука и један члан од угл.едних личности из места. Председник је окружни надзорник. Надзорнички савет подноси министарству на одлуку предлоге о постављању, премештању и отпуштању учитеља. Ако надзорнички савет за два месеца остави школу без учитеља, може само министарство поставити учитеља. Настава .је у Грчкој бесплатна. Ну ранијс су ипак и ученици допдаћивали за учитељске плато. Законом од 1888. установљена је нарочита каеа за основну наставу, а извори су јој: 1 општински улог од 1 драхме на главу; 2. од државе годишње I 2000 000 драхма, пгго се могло ванредно и повисити; 3. прилози манастира, 15°/ 0 од њихових прихода, али не мање од 150 000 драхма годишње. Овај се закон показао као врло користан. Буџет основне наставе (без надзорништва) износио је 1901. године 5196490 драхма, а за 1908. годину 6687418 драхма. Издатак на основну наставу износи на сваког но 2 драхме и 53 леите а на сваког ученика 30,19 драхма годишње. ,1еп је напредак учињен и код школских зграда, које се свуда подижу у старом грчком стилу према пропису из министарства. Законом од 1895. године између осталога одређене су и нарочите таксе, од којих се приход употребљава за нодизање школских зграда. Ове се таксе састоје од поступно већих такса за примање ученпка у поједине разреде и заводе, такса за сведочанство о промоцијама и сведочанства о слушању предавања и на послетку таксе за завршна сведочанства из гимназија и дипломе из университета. Приходи од ових такса износе годишње до 600000 драхма. Од ових прихода подигнуго јо до сада више од 300 школа разне величине, за један, два, до шест разреда. Овај бро.ј је наравно још врло мали према 3413 школа, од којих многе не одговарају хигијенским захтевима. Од ових школа 1041 припада држави и огштинама а остале су узете под најам. У књизи сс налазе слике појединих типова школских зграда и планови њихови. Издаци на једноразредне школе износе годишње просечно 10000 драхма, а за четвороразредне и шесторазредне 80000 драхма на го-