Просветни гласник

1190

11РОСВКТНИ ГЛАСНИК

за мушкарце, а тако и продужни течај и за женски ручни рад, кућанство и друге женске радове. И по наставничким квалиФикацијама прогимназија је приближена основној гаколи. Редовни прогимназиски наставници морају свршити виши педагошки нродужни течај или университет, и пошто су служили једну годину као кандидати, положити државни испит. Кандидати добијају 1200 дин. годишње; они су обавезни после три године положити испит и онда постају редовни прогимназиски наставници са основном годишњом платом од 1920 динара, која се повећава сваких 5 година са 300 дин. до највеће плате од 3120 дин. годишње. Сем тога има наставника са платом по рапијем закону као и таквих, који се плаћају од часа, те је сада толика различност међу прогимназиским наставницима, да нема изгледа да ће се скоро доћи доједиакости у тои. Прогимназиске наставнике непосредно иоставља и иремешта министарство просвете; за отпуштање по казни вреде исти прописи као^ и за учитеље основних школа с том разликом, гато је у дисциплинској комисији место учитеља основне школе један од двојице ирогимназиских наставника, који су чланови окружног школског савета. Директора поставља мииистарство просвете. Б. Средње школе. 1. Гимназија. Још 1878/79 године. основана су три разреда гимназије и редом је доцније отваран старији разред, тако да су 1883/84 изишли први абитуријенти. Гимназија је имала седам разреда, ученици су примани из основне школе; делила се на класичну и реалну гимназију. И ако је од 1882. до 1909. године пет пута мењан наставни план, принцин и основа задржани су стари. Законом од 1909. извртена реоорма поглавито је у овом: 1. учење је иродужено за једну годину; основна школа (4 године) и прогимназија (3 године) чиие основу за гимназију, која траје још 5 година; овим је бугарска гимназија по годинама учења изједначена са немачким гимназијама; 2. наставни план добио је ове нове предмете: нознавање друштва и закона, политичку (народну) економиЈу, хигијену и музику; уношење ових предмета у наставни илан гимназије као и задржавање ФилосоФСке нропедевтике (психологије, логике и етике) треба, како вели писац, да буде јасан доказ о здравом и практичном разумевању, по ком се управља организација вишега образовања у Бугарској; 3. укинута је начелна разлика између мушке и женске гимназије, и 4. створена су три типа гимназија: са латинским и грчким, само са латинским и без старих језика. Наставни планови и тачни детаљни програми за ова три типа средње школе сада се дефинитивно израђују. Нови наставни ллан за гимназије је овај: