Просветни гласник

2'г

ПРОСВЕТНИ ГЛАОНИК

како средње тако и народне, траже категорички или реФорму и.ш допуну у еиреми иросветних радника у њима. Наставниди средњих школа морају имати и ширу стручну и јачу иедагошку спрему за свој позив. Школски надзорници наставници учитељских шкода и управитељи морају понићи највећим делом из учитељских редова уз повећање квалиФикација како у погледу научне тако и у погледу педагошке спреме. Извођење овога посдаие мислимо овде оцртавати у детаљима алићемога нагдасити угдавним цртама. Сједне стране вдастити интерес Универзитета с друге стране интерес средњих и основних школа и државне просветне потребе изискују да Универзитет узме на се задатак, да осем гајења науке зарад науке, спреми држави потребне просветне чиниоце. Овај посао Универзитет треба да изводи у два иравца. Да наставницима средњих школа пружи могућност да стеку довољну спрему из наука које улазе у кандидатску групу сем стручног предмета, да школским надзорницима, наставницима учитељских и грађанских шкода и управитељима народних школа створи прилике да уздигну ниво свог научног образоваља у кругу наука које улазе у програме тих школа — Универзитет треба да пружа и таква предавања> која би и својим обимом и својим начином излагања и нарочитим наглашавањем онога, што школи у првом реду треба, довољно допунила нотребну научну спрему свију ових просветних радника. Други део свог задатка педагошко спремање, Универзитет би изводио на већ раније указани начин. Потреба је дакле јасна и неодложна. Ми не смемо и надаље оставити, да се ове погрешке и празнине свете укупно.ј просвети нашој. Главно је овде питање да ли је Универзитет вољан и да ли треба да узме на себе овај задатак или не. При решавању овога питања мора се бити на чисто с тим да су у овоме задатку садржаиа две ствари. Поред одговарања државној потреби да спреми квалиФиковане посленике, Универзитет би, концентришући педагошку радњу у својој домени, створио могућност, да се што интензивније негује и развија иедагошка наука и вештина у нас. Да би Универзитет одговорио овом двоструком задатку није довољно да се педагогији само даде катедра на Универзитету него се, као што смо видели, мора организовати читав систем рада, који тражи и много више простора и много више сурадника. За извршење овог задатка морао би се створити не одсек у Факултету у данашњем смислу него засебан Факултет — педагошки Факултет. Међутим оно, што би се сад могдо очекивати од Универзитета, тако је ништавно према правој потреби, да се не може узети у обзир ако се мисли на рацијонадно и радикадно решење овог питања. Дуго ће још времена проћи а Универзитет, и наш и светски, неће хтети да и.зађу на сусрет овој потреби. Нећемо се упуштати у раздоге универзитета из који се тако упорно