Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

27

III. Имена ветровима. 6. Који ветрови дувају у томе месту? Код овога питања треба набројати именима све ветрове који се осећајт у томе месту. Имена ветрова су иди но странама света устока, западњак, југ, северац — иди имају специјална имена, као: кошава, кривац, горњак, доњак, посунчаник, бошњак, маџарац, пречац, развигора, вјетреница, козоморац, свињоморац, бел_и ветар, бељак, велики ветар, дебеди ветар, ноћник, даник и т. д. 7. Од куда долазе ти називи? Негде имају две кошаве, негде две устоке, негде дпа нека друга ветра са истим именом. У томе сдучају ваља сваки тај ветар описати као у свему засебне ветрове, сваки за се. Исто тако чуће се од људи да помињу неки „мешан" ветар; на пример кад је кошава или устока тошшја, они кажу кошава је мешана са југом. У ствари ту нема никакве мешавине, већ је тај ветар сам по себи топао. Те ваздушне струје, које неки обележаваЈу као мешавину, треба сматрати као засебне ветрове. IV. Нравац ветра. 8. С које стране дува који ветар ? Овде треба обратити ведику пажњу да се тачно сазна правац ветра. Врдо често бива да устока неком месту не додази са правог истока, нити „јужни" ветар са правог југа, а тако исто ветрови северац и западњак не додазе са оних страна чија имена носе. Народ сваки најдаднији ветар зове „ееверац", а најтопдији „југ". Међутим кад се обрати пажња на тачније одређивање страна света и правце ветрова, видеће се како се ветрови не слажу са правцима оних страна по којима су добиди своја имена. Правац ветра може се најбоље одредити компасом. Треба се окренути оном правцу у којем неки ветар додази, па онда видети кодико је степени од јужног иди северног шиљка магнетске игде до тога правца, источно иди западно. Ако нема компаса, онда се испитивач може посдужити прибдижном одредбом дедова на хоризонтовом кругу. На хоризонту се одреде правидно четири тачке — источна, западна, северна и јужна. Затим се те кружне четвртине подеде на своје подовине, те се добију кружне осмине, које носе називе: северо-исток и северо-запад, југо-исток и југо-запад; даље се свака осмина опет преподови, те се добију кружне шеснаестине, које се зову: исток-североисток, северо-северо-исток, северо-северо-запад, запад-северо-запад, запад-југо-запад, југо-југо-запад, југо-југо-исток, исток-југо-исток. Према томе каже се: југ не додази право са југа, него са југо-југо-источне иди са југо-западне и т. д. стране. Тако се исто каже за устоку, западни иди који било ветар.