Просветни гласник
НАСТАВА П КУЛТУРА
29
Ако је то неки од врдо јаких ветрова, онда треба тражити да ,1И има неких иредходних знакова који указују кад ће тај ветар наступити. Ти предзнаци могу бити: неки обдачак на брду од којег ветар додази, нека потмуда тутњава, хучање река, јазова и друге појаве. Ако је то и иајтешћи ветар у томе месту онда за њега дреба рећи и све оно што је речено напред за честоћу ветра. 14. Еако стоје други ветрови ио јачини? Одговор може бити: најјача је кошава. па горњак, па југ и т. д. И..1И најјачи и најчешћи је овде кривац, па устока, па север, а других и нема. VII. Топлота ветра. 15. Еако ти ветрови стоје ио тоилоти? Ведику пажњу треба обратити на ветрове који долазе од брда и који до.дазе из равнице и.ли из додине. Ветрови што додазе од брда обичио су јачи и тонлији, а ветрови што долазс из низина могу неки пут бити јаки, ади су у више сдучајева по снази сдабији и увек су ладни. 16. Еаква је тоилота најтоилијег ветра — да ди је штетна но воће, усеве, дишће, винограде и т. д. ? 17. Да ли је његова тоилота корисна ио жуиност тога места? Има места која се од своје окодине оддикују нарочитом жупношћу која се огдеда у томе што се ту одржи неко биље иди воће, које у окодини не може да успева иди рађа, иДи ту раније гора диста, воће цвета, ређе се јављају мразови, сдане и снегови. Све се то може довести у везу са честоћом неког ветра. 18. Да лије тај ветар увек тоиао, или неки иут може бити и ладссн, кад је тај олучај, лети или зими? 19. Да ли још неки од тих ветрова дође који иут као топао, а неки иут као ладан, кад то бива, да ли кад дува слабије или кад дува јаче? 20. Еако стоје други ветрови, тто тоилоти? 21. Еоји су ветрови зли, који добри, благи? 22. Еоји је ветар најладнији, одакле долази, из низине или висине ? 23. Да ли је то место тоилије или ладније од других места у томе крају? VIII. Влажност ветрова. 24. Еоји ветар најчегиЛе доноси кишу? 25. С које стране обично долази киша и снег? 26. С које стране долазе аловите (пдаховите) кише? 27. Еоји ветрови кваре, а који чисте време ?