Просветни гласник

НАС1АВА И КУЛТУРА

31

Неданно, пршшком прославе Мисеове стогодишњице, ч-ранцуски часопис 1 ј ОрГтоп (Шишљење) приредио је једиу вр.10 занимљиву анкету. Он се обратио свима чувенијим књижевницима страних народа и упитао их какав утицај има данас Мисе у њиховим литературама. Одговори су скоро једнодушни: Мисеово је име келико и уважено, али му је утицај ништаван. Више се цене и више утичу Бодаер и Верден. Поводом. те анкете питајући се зашто је Мисеов утицај тако опао Жи.1 Кларти одговара: ,Зато што Мисе, највинхе Француз од свих иисаца, изгледа сувише јасан компликованим духовима нових генерација; стога што се поноћно сунце родило над књижевношћу што нам са Севера долази, нећу рећи светлост, већ инспирација. нека инспирација узнемирена, тајанствена, болна, мистична, замишљена, болешљива, час ибзеновска, час толстојевска, дивна без сумње, али сасвим различита од оне којом је песник Усаомене напајао свога гени.ја". И затим: ,Извесно је да, ако је, по казивању упитаних критичара Мисеов утицај тако јако опао у свету, то је- стога што .је Француски утицај уступио пред навалом германизације". ,...,Све што је чисто Француско странци су се окомили да омаловажавају и то баш у часу кад се ми заљубљујемо у све што је страначко. И не само Француска култура на страни, већ и Француска култура у самих Француза, у млађих генерација ночела је да оиада. Стара чистота Француског језика, традиционалне особине јасности, прецизности елеганције Франнуског стила губесе: матурантски задатци пуни су граматичких грешака, у радовима студената универзитета влада гломазна немачка Фраза. То је изазвало необичну узнемиреност. Од две три године часопиеи и дневни листови пуни су расправа и чланака о „кризи Францускога". Сложно се констатује Факат, што се тиче узрока и лекова мишљења су јако подељена. Ипак највећи .је број оних који кривицу ирииисују реФорми средњешколске наставе од 1902, којом су на штету класичних језика, уведени страни живи језици. Са свих страна се чују узвици „Л.атинска култура умире, латинска култура је умрла", доказује се да се без класичних, нарочито без латинског језика не може лепо знати Француски језик, потиснути латински језик значи потсећи корен Француској култури и све то у корист страних језика, ради ширења туђинске културе. Најжешће је нападана Сорбона, због слепог имитирања немачких метода и претиостављања ерудиције неговању Француске културе што би требало да буде првенствен задатак, највишег Француског просветног завода.