Просветни гласник

НАСТАВА II КУЛТУРА

37

Казне нредвиђене за ђачке родитеље због изостанака њихових ђака од шкоде, јесу непосредна, а казна нредвиђена за председника иди његовог заступника због неизвршења ових казни у одређеном року јесте посредна санкција обавези уредног похођења школе, коју прописују пом. чл. 4. и 24. зак. о на.р. школама. Без ових казнн похођење осиовне школе или не би било обавезно или би зависило од воље власти, која би имала да извршује казну над ђачким родитељима. У законима о народ. школама од 1882 и 1898 г. не постоји одредба, по којој би председник или његов заступник био дужаи у одређеном року наплатити казну од ђачких родитеља изречену због нешиљања или неуредног шиљања учепика у школу. У садашњи закон о народ. школама ова је одредба унета из разлога, што ошнтинска власт није брзо, а некад и никако, извршивала изречене казне над ђачким родитељима, што је ишло на велику штету наставе. Разлог да ове казне не извршују имала је општинска власг врло често у томе, што није била прописана нарочита казна за неизвршење истих. [1з речи: „наплатити" и ,од кажњеног могло се наплатити" не може се ни у ком случају извести закључак, да је председник односно заступник одговоран само за неизвршење оних казни, које је из имовине осуђених ђачких родитеља могао нанлатити и да није одговоран за неизвршење казни ђачких родитеља, који ниеу имали ннкакве покретне и непокретне имовине из ко.је би могао у законом року наплату казне извршити. Још мање може се узети, као што многи мисле и тврде, да су председници или њихови застунници одговорни само за неизвршење у законом року казни изречених над ђачким родитељима, који плаћају преко 15 динара непосредне порезе. Да ово овако не може бити и тумачити се, види се одмах чим се истакне циљ установе овог законског прописа, јер би тада председник односно његов заступник морао вршити у одређеном року наплату казни само од оних осуђених ђачких родитеља који имају имовине, што значи, да ђаци осуђених ђачких родитеља, који немају никакве имовине за наплату казне, не би морали ни посећивати школу, ако иредседник или његов заступник неће над њиховим родитељима да изврши одборску одлуку о казни из чега би излазило, да похађање основне школе за. децу сиротних грађана, — није обавезно, што ни у ком случају не може бити по прописима чл. 21. устава и пом. члановима закона о народ. школама, по којима је основно школовање п уредно похођење основних школа обавезно са сву децу без разлике на имовно стање њихових родитеља.